"Moja tetka BABA VANGA ostavila je pare i zlato, posle njene smrti sve je NESTALO": Sestričina čuvene bugarske proročice otkriva ŠOK DETALJE O TESTAMENTU i kako je porodica ostala bez nasledstva

Baba Vanga umrla je na današnji dan 1996. godine, ali njena priča ni tada nije završena. Naprotiv, kao da je tek tada otvoreno novo poglavlje - ono u kom više nije bilo pitanje šta je slepa proročica "predvidela", već šta je ostavila iza sebe i ko će upravljati njenim nasledstvom. Slepa udovica iz Strumice koja je decenijama primala ljude u svojoj kući u Rupitama ostavila je mnogo više od sećanja i brojnih priča o svojim proročanstvima. Ostali su zemljište, kuća, crkva, fondacija, dokumenta, novac i zlato, a sa njima i tvrdnje o sukobima koji su počeli da se raspliću nakon njene smrti.

Posebno intrigantan deo priče dolazi iz zapisa njene sestričine Krasimire Stojanove, ćerke Baba Vangine sestre Ljube, koja je godinama iznosila svoju verziju događaja o nasledstvu koje je čuvena proročica ostavila iza sebe. U njoj se pojavljuju politika, novac, porodica, fondacija, Baba Vangin usvojeni sin za kojeg Krasimira tvrdi da se lažno predstavljao i navodni sporovi oko imovine. Važno je, međutim, naglasiti da deo tih tvrdnji nije zvanično potvrđen i da se pojedini navodi razlikuju od dostupnih zvaničnih podataka.

"Ništa tajno neće ostati skriveno" - rečenica koja danas zvuči jezivo

"Nema ništa tajno što neće postati javno." Ova rečenica često se pripisuje Baba Vangi, a danas zvuči gotovo kao najava onoga što će se dogoditi sa njenim nasleđem. Jer nakon njene smrti počela su pitanja koja nisu imala jednostavne odgovore. Ko odlučuje o njenoj imovini? Ko upravlja prostorom u Rupitima? Šta se dogodilo sa novcem, zlatom i dukatima? Šta je pisalo u testamentu koji je Baba Vanga ostavila? Da li je postojao jedan testament ili više njih? I, možda najvažnije - da li je Baba Vangina porodica zaista imala onoliko uticaja koliko bi se očekivalo?

Prema zapisima njene sestričine, odgovor je bio mnogo komplikovaniji. Baba Vanga nije imala biološku decu, ali je krstila 15-godišnjeg Dimitra Valčeva iz Kapatova koji, kako Stojanova tvrdi, nije bio Baba Vangin usvojeni sin, iako se tako predstavljao.

Fondacija je osnovana dok je Vanga još bila živa, a onda je sve postalo komplikovano

Fondacija Vanga osnovana je 1994. godine, dve godine pre njene smrti, sa ciljem očuvanja materijalnog i duhovnog nasleđa proročice. Naizgled, cilj je bio jednostavan - sačuvati ono što je Vanga stvorila.

Ali prema verziji koju je iznela njena sestričina, iza toga se odvijala mnogo ozbiljnija borba za kontrolu. U njenim zapisima pominju se ljudi iz politike, pravosuđa i bankarskog sveta, uz tvrdnju da je porodica postepeno potiskivana iz odlučivanja o Vanginom nasleđu.

Još snažnije od toga zvuči navodna Vangina rečenica iz poslednjih godina života:

"Ja ništa ne znam, fondacija zna – nju pitajte."

Ako je ova izjava zaista izrečena u okolnostima koje opisuje njena sestričina, ona otvara neprijatno pitanje: da li je Vanga zaista imala potpunu kontrolu nad onim što će se dogoditi sa njenom imovinom?

Šta se dogodilo iza zatvorenih vrata Vangine kuće?

Jedna od najzapaljivijih tvrdnji odnosi se upravo na novac. Prema navodima njene sestričine, u kući je postojala određena količina novca i deviza, a deo novca je navodno nestao bez jasnog traga. U pojedinim verzijama priče pominje se čak i iznošenje novca u inostranstvo.

Za takve tvrdnje nema javno potvrđenih dokaza, ali upravo su one godinama bile među najintrigantnijim delovima priče o Vanginom nasleđu.

Baba Vangina sestričina Krasimira pomno je pratila dešavanja u vezi sa kućom u kojoj je čuvena proročica živela. Na 12-godišnjicu smrti poznate proročice Krasimira je obelodanila šokantne informacije za javnost:

"Ispostavlja se da, iako je Vanga umrla pre 12 godina, njen duh nekako nastavlja da boravi u zapečaćenoj kućici u Rupitama i greje se tokom zimskih dana koristeći ogromne količine električne energije. Tokom sednice opštine 18.2.2004. godine, opštinski odbornici u Petriču bili su iznenađeni računom od 10.000 leva za neplaćenu struju, potrošenu u Vanginoj kućici u periodu od 1997. do kraja 2003. godine. Sa tom kućicom se dogodilo nešto čudno. Iako je skoro celo područje Rupita već postalo privatno vlasništvo fondacije, kućica, pošto je nekada izgrađena na opštinskom zemljištu, ostala je državna svojina kojom upravlja opština, ali je faktički sve te godine koristi samo fondacija. Zbog toga je veliki račun za struju elektrodistribucija prosledila opštini. Tadašnji gradonačelnik Petriča Veljo Iliev objašnjava u intervjuu za 'Strumu' od 19.2.2004. da 'opštinska administracija zaista plaća račune za struju od 1997. godine i to bez odluke opštinskog saveta.' Kao što se može pretpostaviti, u opštini je izbio veliki skandal. Većina učesnika sednice tražila je da fondacija plati taj novac, ali je njen predsednik P. Brčkov to odbio, pristavši da plati samo poslednji račun u iznosu od 520 leva. Drugi odbornici su predlagali da se pronađe sponzor koji bi dao taj novac iz poštovanja prema Vangi; treći su predlagali da se fondacija prijavi tužilaštvu i da se obavesti Agencija za državnu i finansijsku kontrolu, jer su računi uredno potpisivani svakog meseca, ali nisu plaćani. Na kraju je bivši gradonačelnik i tadašnji odbornik, član fondacije Vanga - Andon Čopakov, predložio da se formira komisija koja će proveriti šta se dogodilo, pa da se potom donese odluka. Tako se spor razvodnio i zaboravio, a pogodite ko je platio te račune - poreski obveznici!

A krivce niko nije tražio i nisu platili ništa. Kako da ne bude tako visokih računa - pogledajte sami: 9.9.2006. bivši prvi predsednik fondacije Vanga, dr D. Napoleonov, u listu 'Vikend' govori kakva se 'bogougodna' dela vrše u Rupitama od članova fondacije u Vanginoj kućici i kako se poštuje njena uspomena: 'Kao predsednika fondacije molili su me da za praznike obezbedim po 12 kg orašastih plodova, po 10 sanduka /120 boca – prim. aut./ rakije i još svašta, i to ne samo jednom… Rekao sam im - sramota je! Radite šta hoćete, ali ne ovde! Dovodili su i mlade žene, ko zna šta su radili…'

Na jednom od slavlja, Dimitar Valčev, okružni tužilac, u pijanom stanju stalno je postavljao isto pitanje predsedniku: 'Znaš li ko sam ja?' Morao sam, priča Napoleonov, da mu kažem da je najveći prljavac u Petriču, a on je nastavio: 'Saznaćeš ko sam ja!'

Bivši predsednik dodaje: 'U kompleksu Rupite bilo je puno fazana i biserki /uzgajanih od moje tetke – prim. aut./ Sve je pojedeno. Tužilac Dimirat Valčev izneo je Vangine pare u Ameriku. Njegov prijatelj je izvlačio po 50.000 leva iz fondacije!' – zaključuje on.

Da li je to želela moja tetka?

Sećam se da smo, kada smo bili mali, negde početkom 60-ih godina, jednog dana u dvorištu kuće u Petriču čuli kako naša tetka govori majci: "Ljube, da znaš, jednog dana jedan Mitko /umanjeno od Dimitar – prim. aut./ napraviće mi takvu veliku nevolju da će se svet potresti." Kao dete, moj brat, koji se takođe zove Dimitar, bio je vrlo nestašan. Tokom proleća, leta, pa i jeseni koje smo provodili kod tetke, pravio je mnogo nestašluka i tetka ga je jedva obuzdavala. Zato je moja majka odmah pomislila da se to odnosi na našeg Mitka i čekala da vidi kakvu će nevolju napraviti. Ali ništa slično se nije desilo. Moj brat je odrastao, postao ozbiljan čovek i sigurno voli Vangu više i od mene; nikada mu ne bi palo na pamet da joj nanese štetu. Ali mudra Vanga dala je znak kako da prepoznamo čoveka koji će joj naneti toliko zla. Rekla je: 'Jednog dana taj čovek postaće službenik u ambasadi.' To je dobar trag - treba samo sačekati, jer će vreme sigurno pokazati ko je uništio život Vange i opljačkao njene snove, jer se skrnavljenje njenog imena ne može nastaviti zauvek. Onaj koji ju je poslao među nas tražiće račun od svih koji su je ponizili i zloupotrebili njeno poverenje", navela je Krasimira Stojanova.

Odgovor na ta pitanja nikada nije dobio oblik konačne, proverene priče.

Crkva Svete Petke trebalo je da bude njeno zavetno delo – postala je novi izvor kontroverzi

U centru cele priče nalazi se i crkva Svete Petke u Rupitima. Baba Vanga ju je podigla sopstvenim sredstvima, a hram je osveštan 1994. godine. Međutim, njegova unutrašnjost izazvala je kontroverze zbog umetničkih prikaza koji odstupaju od tradicionalnog pravoslavnog ikonografskog kanona. Tako je građevina koja je trebalo da bude jedan od simbola njenog duhovnog nasleđa postala predmet rasprava.

Baba Vangina sestričina iznosi još ozbiljniju tvrdnju - da crkva nije funkcionisala kao klasičan hram, već da je bila deo šireg biznis projekta povezanog sa Vanginim imenom. Da li je to bila vizija same Vange ili nešto što je kasnije dobilo sasvim drugačiji smisao?

"Izmislili su joj i datum rođenja"

Ako postoji deo ove priče koji zvuči kao scenario za film, onda su to navodni testament i dokumenti o poslednjoj volji. Prema tvrdnjama sestričine čuvene bugarske proročice, postojala su dva različita dokumenta koja se povezuju sa Baba Vanginom imovinom.

Jedan se odnosi na imovinu koja je trebalo da pripadne fondaciji. Drugi se, prema toj verziji, predstavlja kao "tajni testament" kojim je crkva Svete Petke koju je Baba Vanga gradila trebalo da bude poklonjena Bugarskoj pravoslavnoj crkvi. I upravo tu počinje prava pravna misterija.

Ako su dokumenta postojala, koja su bila pravno važeća? Šta je bila poslednja Vangina volja? I da li je dokument koji se danas predstavlja kao konačna odluka zaista bio njen poslednji potpisani testament? Upravo zbog toga priča o Vanginom nasledstvu već decenijama ne prestaje da intrigira javnost.

Krasimira Stojanova dovodila je u pitanje i faktografske podatke koji su se ticali njene tetke.

"Vanga nije imala pasoš. Imala je samo jedan od starih uzoraka, izdat 1953. godine. Onda ga je negde izgubila, ali joj zapravo nije bio potreban, jer je svuda bila poznata i gde god da je išla, niko joj nije tražio pasoš ni za šta. Onda, kada je 1980. godine počela zamena ovih starih pasoša novim, nije dobila novi. Rekla je, čemu služi? I tako je ostala bez ličnog dokumenta. Iste te 1980. godine, uz nove pasoše, kasnije zamenjene ličnim kartama, svaki bugarski državljanin je dobio jedinstveni građanski broj (EGN). To je suštinski podatak, jer iz njih možete saznati sve o osobi. Vanga, naravno, nije imala takav broj, ali se odjednom na punomoćju, darovnom aktu i notarskom zapisu, pojavio takav EGN, jer je to obavezan uslov. Vangin EGN, prema ovim dokumentima, je: 1110030076. To znači da je rođena ne 31. januara 1911. godine, već 3. oktobra. Ovaj datum je čak stavljen i na njen nadgrobni spomenik, ali to nije tačan datum. Da li je moguće da oni koji su pisali EGN nisu uspeli da dobiju odgovarajući broj jer ga je 'zauzela' druga osoba? U dokumentima se čak nalaze i neki podaci o pasošu iz 1953. godine, ali ne mogu da kažem da li je to tačno. Bila sam previše mlada kada sam videla pasoš svoje tetke da bih se setila koji je broj imao.

Sećam se da kada su napisali godinu Vanginog rođenja na njenom nadgrobnom spomeniku, moja majka se usprotivila jer datum nije bio tačan, ali joj je fondacija rekla da je taj datum zabeležen u matičnim knjigama opštine Strumica, gde je Vanga rođena i odatle su je odveli. Međutim, ja sam te matične knjige pregledala mnogo ranije, još 1988. godine, kada sam napisala prvu knjigu o svojoj tetki. Svi datumi tamo su pogrešni - ni datumi rođenja moje majke niti njihove braće nisu pravi. To je razumljivo: u dalekoj 1911. godini, i narednim turbulentnim i nemirnim godinama, obeleženim ratovima i društvenim krizama, gotovo svaki roditelj nije odmah potrčao da prijavi svoje novorođenče u opštinu. Ali o datumu 31. januara, kao datumu Vanginog rođenja, tada sam ispitala sve njene još žive rođake iz strumičkog kraja i više im verujem, kao i mojoj majci, Vanginoj sestri, koja je najtačnije od svih znala kada je datum rođenja njene sestre", otkrila je Krasimira, a prenosi toppresa.

Od svetilišta do turističke atrakcije: ko danas "živi" od Baba Vanginog imena?

Rupite su odavno prestale da budu samo mesto na kojem je Baba Vanga živela. Danas tamo dolaze hodočasnici, turisti i ljudi koji žele da vide mesto povezano sa jednom od najpoznatijih proročica Balkana. Oko njenog imena razvila se čitava infrastruktura - od crkve i kompleksa do sadržaja namenjenih posetiocima. Tako je Baba Vanga vremenom postala mnogo više od istorijske ličnosti. Njeno ime postalo je svojevrsni brend i, naravno, magnet za novac.

I upravo tu se otvara još jedno pitanje: gde se završava sećanje na Vangu, a gde počinje biznis izgrađen oko legende koja prati njeno ime? I koliko dugo će taj biznis trajati?

Odgovor bi možda trebalo potražiti u rečenici koju je Baba Vanga izgovorila u jednom od retkih intervjua:

"Kad mene više ne bude, u Rupitama će ostati samo pesak i trnje, kao pre 40 godina."

Pogledajte BONUS VIDEO: