Sa samo 36 kila, Vera iz Starčeva sela je za džinovski traktor kako bi spasla oca i dedovinu: "Prozivali su me da sam SELJANČICA KOJA JAŠE SVINJE, a ja sam uspešnija od 60% muškaraca"

Vera Škulić, rođena Beograđanka koja je asfalt zamenila njivom, od prvog dana bila je borac. Malo ko zna da je ova žena, koja danas uspešno vodi porodično gazdinstvo, na svet došla sa svega 1,2 kilograma. Od prevremeno rođene bebe koja se borila za život u inkubatoru izrasla je u ženu od svega 36 kila, koja danas nosi veliku odgovornost za porodično gazdinstvo.

Pre šest godina sudbina ju je vratila korenima, a ona je na taj izazov odgovorila onako kako najbolje zna – radom.

Ključni preokret dogodio se kada je život njenog oca Dragana, stuba porodice, visio o koncu.

Dan kada je ćerka postala stub gazdinstva

Za Veru je otac Dragan oduvek bio heroj i čovek koji ju je naučio svemu što zna o životu i poljoprivredi. Međutim, 2021. godina donela je trenutke neizvesnosti kakve ranije nije poznavala. Draganu je bila hitno potrebna operacija – četiri bajpasa i zamena mitralnog zaliska. U početku su ga lekari u Beogradu poslali kući jer, kako tvrdi Vera, "nije izgledao kao da je bolestan", uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju. Ubrzo je postalo jasno da operacija mora da bude obavljena u roku od 24 sata.

Vera je tada preuzela brigu o gazdinstvu. Shvatila je da je upravo rad ono što njenog oca pokreće i daje mu snagu da se oporavi. Njegova najveća motivacija bila je želja da vidi plodove svog rada i zemlje koju je godinama obrađivao.

"Rad je motivacija svakog poljoprivrednika. Oni ne rade samo da bi preživeli, oni žive za stvaranje. Moj otac je samo nekoliko dana nakon izlaska iz bolnice tražio da ga vozim na njivu. Želeo je samo da sedi i gleda, da daje instrukcije. Taj duh stvaralaštva je ono što ga je vratilo na noge", kaže Vera.

Od "žene paora" do uspešne preduzetnice

Verin put nije bio samo borba sa zemljom, već i sa predrasudama. Otvoreno govori o bolnom raskidu sa bivšim partnerom, koji je, kako kaže, pokušao da je ponizi rečima da "nema mentalni kapacitet" za čoveka poput njega i da je "rođena da bude žena nekog paora". Tvrdi da joj je rekao i da se "Louis Vuitton torbe mogu kupiti i od kuvanja kod kuće", aludirajući na to da njen rad i ambicije nemaju vrednost.

Danas, kaže, na te reči gleda potpuno drugačije. Vodi uspešno porodično gazdinstvo i sopstveni posao, a kroz rad u poljoprivredi dokazala je sebi da može da ostvari ono što je zacrtala. Zato danas s ponosom poručuje:

"Ja sam paor za koga sam se udala."

Gile, Mile i Cavalli: Život u "deluks apartmanu"

Na gazdinstvu Škulić i životinje imaju posebnu pažnju. Njeni ljubimci, svinje Gile i Mile, borave u prostoru koji njeni pratioci u šali nazivaju "deluks apartmanom" – urednom oboru koji se čisti dva puta dnevno, dok se njihova ishrana zasniva na hrani sa porodičnog gazdinstva. Vera se često našali da njene gude "mirišu na Cavalli parfem".

Ipak, iza humora krije se i emotivna dilema. Kako kaže, toliko se vezala za Gileta i Mileta da ih danas doživljava kao kućne ljubimce, pa joj je teško da pomisli da će jednog dana, kao deo života na selu, morati da donese odluke koje poljoprivreda sa sobom nosi.ž

Bonton i sarma: Detinjstvo između grada i brazde

Verina ličnost spoj je dva sveta. Dok su roditelji vredno radili, najveći uticaj na njeno odrastanje imale su dve bake. Seća se kako ju je baka sa sela nosila u kotarici dok je muzla krave, jer nije imao ko da je čuva. Od nje je naučila da krpi odeću, savršeno zavija sarmu i još kao devojčica prodaje lubenice, što smatra svojim prvim susretom sa preduzetništvom.

S druge strane, baka iz grada usadila joj je bonton, naučila je da šije viktorijanske haljine i priprema prefinjena jela i potaže. Upravo taj spoj gradskog i seoskog vaspitanja, kaže Vera, oblikovao je njen karakter.

Po struci je farmaceut, a stečeno znanje svakodnevno primenjuje u poljoprivredi. Zahvaljujući poznavanju hemije, pažljivo planira zaštitu biljaka i vodi računa o karenci, odnosno periodu koji mora da prođe od primene preparata do berbe, kako bi proizvodi bili bezbedni za upotrebu.

Zbog sitne građe i visine Vera ne ispunjava uslove za polaganje vozačkog ispita za određenu kategoriju traktora, ali je to ne sprečava da radi na njivi. Kako u šali kaže: "Ne vozim ja, vozi navigacija", aludirajući na savremene GPS sisteme koji olakšavaju rad u poljoprivredi.

Uspešna je i u pčelarstvu. Iako je alergična na ubod pčele, kaže da je uspela da proda 150 kilograma meda za samo nedelju dana.

Revolucija "Agropreduzetnica": Borba protiv šovinizma

Kao predsednica Asocijacije "Agropreduzetnice Srbije", Vera je odlučila da pruži podršku ženama koje su godinama radile u senci. Danas ovo udruženje okuplja 120 članica, među kojima su, kako kaže, brojne inspirativne žene. Među njima je i šesnaestogodišnja devojka koja je nakon očeve smrti sela za traktor kako bi pomogla porodici, ali i žena koja je posle borbe sa karcinomom pokrenula organsku proizvodnju.

Vera otvoreno govori i o predrasudama sa kojima se susretala. Nakon što je pokrenula inicijative za unapređenje položaja žena na selu, kaže da je dobijala uvredljive poruke u kojima se tvrdilo da ženama nije mesto u javnom životu, već isključivo u kući. Uprkos tome, ističe da od svoje misije ne odustaje i da će nastaviti da se zalaže za veće priznanje i dostojanstvo žena koje rade u poljoprivredi.

Haljine, torbe i radno odelo

U Verinom ormaru nalazi se više od 100 haljina i oko 50 torbi. Kaže da voli modu i da ne pristaje na stereotip da poljoprivrednica mora da izgleda zapušteno. Za nju je radno odelo simbol posvećenosti poslu, dok su haljine način da izrazi svoju ženstvenost.

Njena životna priča spaja porodičnu tradiciju dugu više od dva veka sa savremenim pristupom poljoprivredi. Od prevremeno rođene bebe teške svega 1,2 kilograma do žene koja danas vodi porodično gazdinstvo i zalaže se za bolji položaj žena na selu, Vera Škulić ostaje dosledna poruci koju često ističe: "Srbija neće postojati bez srpskog sela."

Kako kaže, upravo zato želi da doprinese tome da selo ostane živo, snažno i da mladi u njemu vide svoju budućnost.