"Imam 42 godine i ćerku, a i dalje sam NEVINA: Drugi embrion ČUVAM U BOČICI u ormaru"

Za vantelesnu oplodnju odlučila se 2018, kada je imala 35 godina. Možda je mogla da ostane u drugom stanju i prirodnim putem, ali Kimberli Godsal iz Tanbridž Velsa bila je devica. Još tada je znala da će, kada dođe vreme, detetu morati da objasni kako je došlo na svet i zbog čega nema tatu, već donora. Skarlet ne zna kako nastaju bebe, kaže njena mama, svesna da neće moći još dugo da odlaže važan razgovor.

"Kada budemo diskutovale o seksu, reći ću joj i da ga nikada nisam imala. Ne želim da to bude tajna, nešto o čemu ne bi smelo da se priča. Prilično sam sigurna da će pitati, čak i ako joj sama ne kažem. Objasniću joj da je to bio mamin izbor."

Iako bi razgovor mogao da bude nezgodan, Kimberli više brine zbog onoga što će se desiti kada njena ćerka poraste i počne da razmišlja o seksualnim odnosima. To je neminovnost.

"Možda će želeti da me pita o nečemu što ja nisam iskusila, pa neću znati odgovor. Shvatam da bi mi moglo biti neprijatno, ali kad god o tome razmišljam, kažem sebi da još ne moram da brinem", kaže književnica iz Kenta, koja je sanjala veliku porodicu – muža, petoro dece i hepiend, ali to nije uspela da ostvari. Iako je izlazila sa muškarcima, nikada nije upoznala nekoga s kim bi poželela da se skrasi, a kao velika vernica oduvek je bila odlučna u stavu da seks pre braka ne dolazi u obzir.

Sebe smatra tradicionalnom osobom. Njena sestra udala se za svoju prvu ljubav, smirila se u predgrađu i ima dvoje dece. "Shvatam da je to romantičan pogled na život, ali od malena sam znala da, iako želim decu, mogu da imam seks samo sa osobom sa kojom ću biti u braku, i to zauvek. Takođe sam prilično cinična i nikada ne bih pristala da budem s nekim na jednu noć samo zato što želim dete. Zahvaljujući čudima moderne nauke, nisam ni morala."

Međutim, ne očekuje da njena ćerka, niti bilo ko drugi, živi po istim pravilima: "Nikada ne bih tako nešto želela. Još je mala da bi razmišljala o tome, ali rekla sam joj da ću je podržati šta god da odluči."

Otkako je prvi put javno ispričala svoju priču pre četiri godine, kontaktiralo ju je 15 žena sa istim iskustvom. Zahvalne su joj što je razbila tabu. Izlazila je sa brojnim muškarcima koje je upoznavala preko interneta, ali je odustajala čim bi shvatila da žele samo seks, a ne čednu vezu koja vodi u brak, pa tek onda do svega ostalog.

"Ne moram da imam nekoga, mogu i sama da postanem majka", mislila je. Tako je i uradila. Prvi korak bio je izbor donora. Izabrala je banku sperme u Danskoj, jer je nudila više informacija, što joj je bilo veoma važno. Kada Skarlet napuni 18 godina, dobiće njegovo ime i poslednje poznate kontakt podatke. Iako trenutno nije zainteresovana da upozna svog oca, Kimberli će je podržati ako jednog dana poželi da stupi s njim u kontakt.

Izabrala je belca, visokog Amerikanca koji je sebe opisao kao inteligentnog i kreativnog, sa crvenkastosmeđom kosom i plavim očima. Sličan njoj. Ostala je u drugom stanju posle trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Kako je bilo dva embriona, jedan je vraćen u matericu, a drugi zamrznut. "Nije baš bilo romantično kako sam zamišljala začeće, ali uspelo je. Devet meseci kasnije, stigla je moja divna ćerka."

Skarlet je rođena prirodnim putem. Bila je zdrava i teška 3,8 kilograma. "Ima nešto zajedničko sa Isusom", smeje se Kimberli. Nije slepa na činjenicu da odrastanje bez oca predstavlja izazov za njeno dete.

"Škola svake godine organizuje doručak za Dan očeva i, iako nije išla, shvatila je da je jedina u razredu koja nema tatu. Rekla mi je da joj se ne sviđa što je jedina. Ipak, mnogo češće se žali što nema brata ili sestru, ali trenutno ne znam kako bih se snašla sa dvoje dece."

Kimberli, koja priznaje da voli "hipi, čudne stvari", stavila je drugi embrion u staklenu bočicu zajedno sa biljem i kristalima "koji predstavljaju tugu, gubitak i puštanje", i zapečatila je. Međutim, Skarlet je prošle godine pronašla bočicu u ormaru.

"Mislila sam, pošto je toliko emotivno zrela, da je spremna da razume da je postojao još jedan embrion. To je bilo veoma glupo od mene. Mnogo je plakala i rekla: 'Mogla sam da imam brata ili sestru, mogli smo da budemo blizanci. Tužno je što nismo mogli da imamo i drugu bebu.' I meni je žao, jer bih u idealnom svetu imala više od jednog deteta. Ali, stvari su se odvile na ovakav način i zadovoljna sam."

Pošto je njihova veza veoma bliska, Kimberli veruje da bi isto bilo i kada bi upoznala nekoga, mada joj to nije prioritet otkako je postala mama. "U međuvremenu sam shvatila da mi se život sviđa baš ovakav kakav je, tako da ne tražim nikoga. Ne znam da li je to stvar srednjih godina, ali mnogo ljudi koje poznajem stalno se žali na svoje partnere. Neki spavaju u različitim sobama zbog hrkanja, tako da ne mislim da mnogo propuštam."

"Nisam aseksualna osoba, osećam želju. Ali, seks mi ne nedostaje. Još nisam ušla u perimenopauzu, mada nije ni daleko, a pretpostavljam da će me tada još manje zanimati. Najvažnije je to što sam majka. Imam dete, i mislim da bih bila srećna i kada bih ostatak života provela kao devica."