Ema napustila grad i na selu napravila kolibu OD BLATA I KONJSKE BALEGE: Živi bez vode i struje, a tek da čujete GDE IDE U WC! Ima diplomu sa Oksforda, a živi kao pustinjak

Još 1994. godine sa tadašnjim suprugom kupila je udaljeno imanje u zapadnom Velsu. Tamo su počeli da obrađuju zemlju i okupljaju ljude koji su žudeli za jednostavnijim životom. Nakon razvoda, Ema je nastavila sama na svom delu zemlje, u zajednici koja je potpuno posvećena duhovnosti, jednostavnosti i neraskidivoj vezi sa prirodom.

Svoju neobičnu kolibu izgradila je sopstvenim rukama još 1999. godine. Materijali koje je koristila šokiraće mnoge – u pitanju su drveni stubovi, slama, blato i konjski izmet, dok joj zeleni krov omogućava da se kuća gotovo potpuno stopi sa šumom.

Život bez vode, struje i ikakvog luksuza

U njenom domu vlada potpuna, ogoljena jednostavnost – tekuća voda u kolibi ne postoji, pa je Ema svakodnevno donosi u kofama sa obližnjeg šumskog potoka.

Za vršenje nužde koristi kompostni toalet, dok kuva i greje se isključivo na otvorenoj vatri. Sama uzgaja svoje povrće, drži koze zbog mleka, a kokoške joj obezbeđuju sveža jaja.

Njen dan počinje rano: budi se u samu zoru, a zatim neumorno obilazi svoj vrt, muze koze, meditira i obavlja teške fizičke poslove koji održavaju njeno imanje. Ema čvrsto veruje da su tehnologija i konstantna izloženost modernim uređajima udaljili ljude od prirodnih ritmova, tišine i preko potrebne tame.

Kako je i sama iskreno priznala u jednoj reportaži, nikada nije pronašla način da bude srećna u modernom svetu.

Surova poruka koja pogađa pravo u metu

Nakon više od četvrt veka ovakve svakodnevice, ona svoj svesni izbor ponosno naziva "radikalnom jednostavnošću". Ema ipak ne smatra da bi svi ljudi na svetu trebalo da žive poput nje, jer je svesna da bi njena svakodnevica za prosečnu modernu osobu bila previše naporna i zahtevna.

Ipak, njena životna filozofija šalje moćnu poruku koja nagoni na duboko razmišljanje: "Dom ne mora da znači ogroman kredit, visoke račune i večitu kupovinu novih stvari". Ona je u velskoj divljini konačno pronašla ono što joj je najviše nedostajalo – mir i život u potpunom skladu sa prirodom.

Sa samo 36 kila, Vera iz Starčeva sela je za džinovski traktor kako bi spasla oca i dedovinu: "Prozivali su me da sam SELJANČICA KOJA JAŠE SVINJE, a ja sam uspešnija od 60% muškaraca"