Otac veštačke inteligencije i bivši inženjer Gugla OGLASIO ALARM: Ova zanimanja se GASE I NESTAJU, evo ko u narednom periodu OSTAJE BEZ POSLA

Jedan od najpoznatijih istraživača u ovoj oblasti, bivši inženjer Gugla i pionir razvoja AI tehnologije, Džefri Hinton, upozorava da bi u narednim godinama veliki broj ljudi mogao ostati bez posla zbog postojanja veštačke inteligencije.

Zanimanja koja su prva na udaru

Prema njegovim procenama, najveći rizik trenutno nose poslovi koji se zasnivaju na rutini i ponavljanju istih zadataka. Tu se pre svega ubrajaju pozivni centri, korisnička podrška, administrativni poslovi, zakazivanje termina i transkripcija. Veštačka inteligencija već sada može da obavlja ove zadatke brže i jeftinije od ljudi.

Hinton ističe da se talas promena tu ne zaustavlja. Kako tehnologija bude napredovala, ugroženi bi mogli postati i poslovi u novinarstvu, marketingu, pa čak i u osnovnom računovodstvu. Njegova procena je da će u skoro svim sektorima biti potrebno manje zaposlenih nego danas.

Zabrinutost veća nego ranije

U jednom od nedavnih intervjua, Hinton je priznao da je danas mnogo zabrinutiji nego u trenutku kada je napustio Google. Razlog za to je brzina kojom se veštačka inteligencija razvija.

"Napredak je znatno brži nego što sam očekivao. AI ne samo da bolje zaključuje, već je sve sposobnija da imitira ljudsko ponašanje i ubedi sagovornike", objasnio je, dodajući da će njene mogućnosti nastaviti naglo da rastu.

Poseban alarm za pozivne centre

Pozivni centri su, prema njegovim rečima, među prvima koji već osećaju posledice automatizacije. Hinton otvoreno kaže da bi, da danas radi u toj industriji, bio ozbiljno zabrinut jer se zamena ljudi algoritmima već dešava.

On povezuje ovu pojavu i sa sve težim zapošljavanjem mladih ljudi. Sve češće se može čuti da diplomci teško dolaze do prvog posla, a jedan od razloga je to što kompanije koriste veštačku inteligenciju za zadatke koje su ranije obavljali početnici.

Šire posledice za društvo

Na kraju, Hinton upozorava da veštačka inteligencija može dodatno produbiti ekonomsku nejednakost. Iako će rast produktivnosti doneti korist ekonomiji u celini, ljudi koji izgube posao mogli bi se suočiti sa ozbiljnim izazovima.

Kako ističe, najveću dobit imaće kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju, dok će one koje je samo koriste biti u podređenijem položaju. Ako se društvo na vreme ne pripremi, tehnološki napredak mogao bi doneti više problema nego koristi.