Od devojčice iz sirotišta postala je USPEŠNA PREDUZETNICA PUNA PARA, ali sve to je batalila da bi bila MAJKA ZA 145 DECE

Gulnara je rođena u veoma bogatoj porodici, ali njena sreća nažalost nije dugo potrajala. Kada je imala samo 8 godina, ostala je bez oca, a ubrzo nakon toga njena teško bolesna majka je hitno hospitalizovana.

Decu su nasilno razdvojili i rasporedili po različitim internatima, a kako se kasnije ispostavilo, sve to je urađeno potpuno namerno jer je neko želeo da prisvoji njihov veliki stan.

Našavši se u državnoj ustanovi, ova devojčica se nikako nije mirila sa sudbinom. Tokom jedne posete uvaženih gostiju, ona je krišom predala poruku slavnoj Valentini Tereškovoj (prva žena u svemira i poslanica u ruskoj dumi), u kojoj je detaljno opisala svoju nevolju i napisala tačnu adresu svog rodnog doma. Ovaj izuzetno rizičan potez je i te kako upalio, pa se sa samo 11 godina ponovo spojila sa svojom braćom u njihovom potpuno praznom stanu.

Povratak kući za nju je predstavljao samo početak jedne potpuno nove borbe. Ona se panično plašila da će ih ponovo oduzeti, pa je činila apsolutno sve kako bi njena porodica izgledala potpuno normalno i imućno.

Stalno je vodila računa da njena braća budu uredna, dok je na vidnom mestu uvek stajala velika vaza prepuna bombona, što je služilo kao jasan dokaz blagostanja za sve eventualne inspekcije.

Naravno, dečaci nisu mogli da izdrže pa su stalno krali te slatkiše, ali je Gulnara uvek pronalazila način da ponovo popuni zalihe. Ona je marljivo skupljala staklenu ambalažu i predavala je kako bi u kući uvek bilo slatkiša, preuzimajući tako na sebe ulogu prave majke i hraniteljke još u ranom detinjstvu.

Sudbonosni susret i spasavanje sa ulice

Nakon što je stekla pedagoško obrazovanje još za vreme Sovjetskog Saveza, Gulnara je počela da predaje na univerzitetu. Međutim, ekonomske promene su brzo pokvarile njene planove, pa je ova hrabra žena odlučila da se okrene privatnom preduzetništvu.

Organizovala je uspešnu proizvodnju slatkog i kompota koje je masovno izvozila za Jakutiju, pa je njen biznis brzo počeo da donosi veoma stabilan i ogroman prihod.

Glavni preokret u njenom životu dogodio se kada su joj na ulici prišla deca tražeći milostinju, a ubrzo zatim ih je videla kako udišu toksična isparenja lepka. Odmah se obratila lokalnim vlastima, ali su tamošnji činovnici potpuno ignorisali ovaj problem. Tada je kristalno jasno shvatila da tim mališanima apsolutno niko neće pomoći ukoliko ona sama nešto ne preduzme.

Od svog ličnog novca kupila je napuštene zgrade na obali čuvenog jezera Isik Kul. Kasnije se ispostavilo da to mesto ima posebnu istoriju, jer se tu nekada nalazio muški manastir sa pravim sirotištem, a ono što je nju najviše šokiralo bila je činjenica da je tim manastirskim sirotištem nekada davno upravljao upravo njen rođeni deda.

Gulnara je to shvatila kao direktan znak sudbine. Prvobitno je planirala da zadrži svoj unosan posao, angažuje upravnika za sirotište i samo finansira celu priču, ali su zaposleni radnici vrlo brzo izneverili njeno poverenje. Primetila je da oni redovno viču na decu i surovo ih kažnjavaju. Kako to više nije mogla da gleda, ona je potpuno napustila svoj biznis i do kraja se posvetila vaspitavanju dece. Njeno novo sirotište dobilo je naziv Meerim Bulagi, što u prevodu znači Blagodatni izvor.

Nakon što je izgubila sve finansijske prilive od svog posla, ova heroina je sirotište pretvorila u potpuno samoodrživo mesto, pa su tako na svom imanju pokrenuli sopstvenu poljoprivredu. Oni sada sami sade krompir, melju brašno i proizvode meso i mlečne proizvode.

Iznenadna pomoć dobrih ljudi

U jednom trenutku njoj je u pomoć pritekao jedan lokalni preduzetnik. On je dečijem domu potpuno besplatno poklonio svoj razrađen posao, odnosno nekoliko zgrada i izvore sa lekovitom mineralnom vodom.

Kasnije se ovaj plemeniti muškarac čak zamonašio i postao sveštenik, pa je zajedno sa svojom ćerkom aktivno pomagao Gulnari oko vaspitanja, dok su svi prihodi od ove turističke zone išli isključivo na plaćanje velikih komunalnih računa.

Do današnjeg dana, njen dom za nezbrinutu decu je uspešno izvelo na pravi put tačno 145 dece, među kojima se danas nalaze brojni studenti prestižnih univerziteta i bogoslovi.

Ipak, ubedljivo najveće dostignuće kojim se Gulnara Dagenbajeva iskreno ponosi jeste to što među svom tom decom apsolutno nema nijednog kriminalca niti narkomana. Prateći svako dete u veliki svet, ona redovno plače od sreće, znajući duboko u sebi da je svoju veliku životnu misiju uspešno ispunila.