Ljubav i podrška su odgovor na gubitak

Govoreći o prirodi gubitka, psihoterapeutkinja Jelena Sladojević Matić istakla je da je reč o univerzalnom ljudskom iskustvu koje, uprkos svojoj težini, može otvoriti prostor za lični razvoj.

„Gubitak je univerzalno ljudsko iskustvo, ali osoba iz gubitka može da razvije i neke svoje potencijale“, rekla je ona, dodajući da su gubici bliskih ljudi posebno teški jer „koliko god se spremali, gubitak nas uvek bolno iznenadi“. Kako je objasnila, proces suočavanja sa gubitkom često podrazumeva njegovo prenošenje u unutrašnji svet i pokušaj da se pronađe smisao i uteha.

„Neke gubitke ne možemo do kraja da integrišemo. Nisam sigurna ni koliko smo izašli na kraj sa nekim kolektivnim traumama, koje nam se ponavljaju“, rekla je Jelena Sredojević Matić, naglašavajući da ne postoji univerzalni obrazac „normalnih“ emocija u takvim situacijama, ali da je „jasno da su ljubav i podrška odgovor kako da se nosimo sa takvim emocijama“.

Sociolog Dalibor Petrović ukazao je na način na koji društvo reaguje, navodeći primere teških tragedija kao što su OŠ Vladislav Ribnikar, Dubona i Malo Orašje, u kojima je stradalo 19 osoba, kao i pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je nastradalo 16 ljudi. U tim trenucima, rekao je, građani su pokazali empatiju i solidarnost, ali i potrebu da se nakon početnog talasa podrške postavi pitanje odgovornosti.

„To je put ozdravljenja, traženje odgovornosti i pravde“, ocenio je Petrović, upozoravajući da, ukoliko se uzroci ne rešavaju, nepoverenje u društvu nastavlja da raste.

Perspektivu vere ponudio je sveštenik Zoran Devrnja, ističući da se za crkvu i hrišćanstvo odgovor na gubitak i osećaj nedovoljnosti nalazi u Bogu.

"Ljubav je osnov postojanja i nadomešćivanja gubitka“, rekao je Devrnja. Odgovarajući na pitanje da li se u trenutku gubitka ljudi okreću veri, on je istakao da svako prolazi kroz proces tugovanja, ali nas “ljubav čini ljudima, a sve ostalo degradira tu ljudskost u nama.”

“Što su veće destruktivne sile, veće su sile empatije i ljubavi”, poručio je sveštenik Devrnja.

Projekat „Na kafi sa psihologom“ realizuje se od 2019. godine sa ciljem da podstakne javnost da o mentalnom zdravlju brine jednako kao o fizičkom, kao i da se teškoće u vezi sa mentalnim zdravljem ne posmatraju kao lična slabost, već kao zdravstveni izazov za koji postoji rešenje uz pravovremenu stručnu pomoć. Do danas je projekat okupio blizu 90 stručnjaka i uglednih ličnosti, dok su video sadržaji tribina na YouTube platformi zabeležili više od milion pregleda. Projekat zajedno realizuju Hemofarm fondacija, u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom u Beogradu, uz podršku Art komune Dorćol Platz.