Ovaj film je ISPISAO ISTORIJU OSKARA i već 30 godina drži jedan REKORD, ali da bismo uspeli da ga odgledamo do kraja MORAO JE NEKO DA NAS DRŽI ZA RUKU

Ogroman uspeh ovog neobičnog filma može se objasniti fantastičnom kombinacijom više različitih faktora. Najveći teret izneli su legendarni Entoni Hopkins i neverovatna Džodi Foster koji su za svoje uloge potpuno zasluženo nagrađeni Oskarima za najboljeg glumca i najbolju glumicu.

U vreme snimanja, ova neverovatna glumica je već imala snažan zamah u svojoj karijeri, neposredno nakon što je dobila najprestižniju nagradu za ulogu u ostvarenju Optužena. Njena maestralna uloga mlade i ambiciozne pripravnice FBI agencije po imenu Klaris Starling donela joj je drugu zlatnu statuu i dodatno učvrstila njen besprekoran status u Holivudu.

Surova konkurencija

Iako mnogi ovaj naslov svrstavaju pre svega u psihološki triler, za američku Akademiju filmskih umetnosti i nauka on je i dalje horor, i upravo kao takav je zauvek ušao u anale dodele nagrada. Tokom čitave istorije Oskara svega osam horor filmova je uopšte uspelo da dobije nominaciju za najbolji film.

Snažna glumačka postava sama po sebi nikada nije bila garancija za veliki uspeh kod strogih kritičara. Mnogi horori koji su kasnije dobili kultni status imali su neverovatno poznata imena u glavnim ulogama, ali su ostali praznih ruku.

Na primer, Isterivanje đavola je proslavilo Lindu Bler, dok su u hit ostvarenju Šesto čulo glavne uloge tumačili Brus Vilis i Toni Kolet. Sličnu sudbinu doživeo je i Crni labud koji je imao zaista impresivnu ekipu u kojoj su briljirali Natali Portman, Mila Kunis, Vinona Rajder i Sebastijan Stan, ali ni oni na kraju nisu uspeli da osvoje glavnu nagradu.

Tajna uspeha leži i u starim pravilima

Pored savršenog scenarija i neverovatne glume, važnu ulogu u celoj ovoj priči imala je i sama struktura nominacija u to vreme. Početkom devedesetih godina dvadesetog veka u kategoriji za najbolji film nalazilo se samo pet kandidata, što je značilo da je svaki od njih imao znatno veću statističku šansu za pobedu nego što je to slučaj danas.

Tek dosta kasnije, tačnije 2009. godine, Akademija je odlučila da promeni pravila i proširi listu nominovanih na čak deset ostvarenja. To je dovelo do toga da konkurencija postane znatno veća i surovija, pa je samim tim i uspeh koji je postiglo remek delo Kad jaganjci utihnu još impresivniji i teško da će u skorije vreme biti nadmašen.