Sindrom eksplodirajuće glave: Zašto neki ljudi čuju "pucanj" u glavi pred spavanje i da li je opasan

Sindrom eksplodirajuće glave je neobičan fenomen koji se javlja dok tonemo u san, stvarajući u glavi zvuk sličan snažnoj eksploziji ili pucnju. Iako zvuči zastrašujuće, reč je o bezopasnoj varki mozga koja se dešava u trenutku prelaza iz budnog stanja u spavanje. Ova pojava ne oštećuje mozak, već samo na trenutak prekida miran ulazak u svet snova.

Taj fenomen podseća na mali "kratak spoj" u unutrašnjem kompjuteru organizma. Dok se delovi mozga zaduženi za sluh polako gase, može da dođe do naglog pražnjenja energije koje se doživljava kao zaglušujuća buka. Iako takav šok izaziva lupanje srca i trenutno buđenje, u prostoriji se zapravo ne dešava ništa.

Najbolji lek za ovo stanje nije medicinska terapija, već naučno saznanje da opasnost ne postoji i da glava, uprkos dramatičnom imenu sindroma, ostaje potpuno čitava.

Šta je sindrom eksplodirajuće glave

Sindrom eksplodirajuće glave je vrsta poremećaja spavanja poznata kao parasomnija. Parasomnije su neobična iskustva koja se javljaju tokom spavanja ili tokom prelaza između spavanja i budnosti. Kod sindroma eksplodirajuće glave, "čuje" se iznenadna buku koja kao da potiče duboko iz unutrašnjosti glave.

To je senzorna percepcija koju generiše mozak, a ne spoljašnji zvuk.

Obično se javlja pri utonjavanju u san ili pri buđenju, najčešće kada je osoba pospana i upravo se sprema da zaspi. Ljudi obično opisuju iznenadni prasak ili glasan metalni zvuk, pucnje, eksploziju, udaranje talasa, zujanje struje, lupanje vrata ili vatromet.

- Sindrom eksplodirajuće glave može da bude intenzivno zastrašujući. Glasna buka može da bude praćena drugim senzacijama, uključujući kratak probod bola u glavi, iako je obično bezbolno, bljeskove svetlosti, vantelesna iskustva ili osećaj struje koja prolazi kroz telo - piše za The Conversation Flavi Voters, doktorka psihologije i psihijatrije, magistar kognitivne neuropsihologije i redovni profesor istraživač na Fakultetu psiholoških nauka Univerziteta Zapadne Australije.

Epizoda traje samo delić sekunde ili nekoliko sekundi, i obično potpuno nestaje čim se osoba probudi. Neki ljudi dožive samo jednu epizodu, dok drugi mogu da imaju povremene epizode ili kratke nalete pre nego što se stanje smiri.

Pošto je iskustvo tako iznenadno i neobično, mnogi se plaše da su imali moždani udar ili napad, ili da se dogodilo nešto katastrofalno. Drugi to tumače kao natprirodni ili zloslutni događaj. Uznemirenost nije uzrokovana bolom, već zbunjenošću i telesnim odgovorom na uzbunu. Mozak je delimično budan, dezorijentisan i nakratko aktivira sistem "bori se ili beži".

Šta uzrokuje sindrom eksplodirajuće glave

Ne zna se tačan uzrok, ali istraživači su predložili nekoliko teorija.

- Pošto se epizode javljaju tokom prelaza u san i iz sna, one mogu da budu povezane sa istim procesima koji proizvode ono što je poznato kao hipnagoške halucinacije - živa čulna iskustva koja mogu da se dožive dok se tone u san.

- Dok tonemo u san, različiti delovi mozga se postepeno isključuju u koordiniranom nizu. Kod sindroma eksplodirajuće glave, taj proces može da bude povezan sa isključivanjem neuralnih sistema koji inhibiraju (koče) auditivnu senzornu obradu. Mozak to na kraju može da protumači kao glasan zvuk - objašnjava Flavi Voters.

Povezana teorija predlaže kratko smanjenje aktivnosti moždanog stabla, posebno retikularnog aktivirajućeg sistema, koji je uključen u regulaciju prelaza između budnosti i spavanja.

Sindrom eksplodirajuće glave obično ne uključuje bol i stoga se razlikuje od glavobolja i migrena. Izrazite karakteristike sindroma takođe čine epilepsiju malo verovatnim objašnjenjem za većinu ljudi.

Koliko je uobičajen sindrom eksplodirajuće glave

Sindrom eksplodirajuće glave je češći nego što se misli. Javlja se kod najmanje 10 odsto populacije, a oko 30 odsto ljudi će da ga iskusi bar jednom u životu.

- Može da se javi u bilo kom uzrastu, često nakon 50. godine. Može da bude nešto češći kod žena, ali se ne zna zašto - kaže Flavi Voters.

Sindrom eksplodirajuće glave je verovatniji kod ljudi koji imaju druge poremećaje spavanja, kao što su nesanica ili paraliza sna. Takođe se povezuje sa:

• stanjem u kojem je osoba pod većim stresom ili emocionalno napetija nego inače
• anksioznošću
• poremećenim obrascima spavanja ili lošim snom povezanim sa dnevnim umorom.

Kako se leči sindrom eksplodirajuće glave

Sindrom eksplodirajuće glave je bezopasan i nije znak ozbiljnog problema sa mozgom. Epizode su obično kratke i mogu da se javljaju sporadično ili u kratkim naletima pre nego što prođu same od sebe.

Kada se ljudi uvere da stanje nije štetno i da nije znak oštećenja mozga ili ozbiljne bolesti, epizode mogu da postanu manje zastrašujuće i ređe.

- Lekovi se razmatraju ako su epizode učestale i veoma uznemirujuće, ali nije bilo velikih kliničkih ispitivanja koja bi mogla da usmere lečenje. Neki pacijenti su imali koristi od lekova kao što je klomipramin, ali su dokazi ograničeni i potrebno je više istraživanja.

- Češće se lečenje sastoji od smirivanja i poboljšanja navika spavanja. Neki ljudi izveštavaju da rešavanje problema sa spavanjem, kao što je nesanica, smanjenje umora i praktikovanje "majndfulnes" (puna svesnost) tehnika i tehnika disanja može da pomogne - navodi Flavi Voters.

Generalno bezopasno

Francuski filozof Rene Dekart je 1619. godine opisao tri sna koja je smatrao znakom božanskog otkrovenja. U jednom je čuo glasan zvuk i video jarki bljesak svetlosti kada se probudio. Neki istraživači sugerišu da je ono što je on zapravo doživeo bio sindrom eksplodirajuće glave.

Uprkos svom dramatičnom imenu, sindrom eksplodirajuće glave je bezopasan. Za mnoge ljude najefikasnija intervencija je razumevanje onoga šta to jeste i saznanje da nije opasno.

Iako je generalno bezopasno, trebalo bi da se potraži savet lekara ako se epizode javljaju često, utiču na kvalitet života ili uzrokuju uznemirenost.

Preporučuje se konsultacija sa lekarom ukoliko su epizode bolne ili povezane sa napadima, produženom zbunjenošću, gubitkom svesti ili jakom glavoboljom.