"HTEO JE DA NAS PRIJAVI CENTRU ZA SOCIJALNI RAD" Verica Rakočević na početku karijere prošla kroz pakao, ove reč i danas joj odzvanjaju u ušima: "Oduzeće vam decu"

Modna kreatorka Verica Rakočević danas iza sebe ima zavidnu i uspešnu karijeru, ali njen put do modnog vrha nije bio nimalo jednostavan. Nedavno se prisetila o napuštanju sigurnog posla u državnoj arhivi, drami sa bivšim svekrom koji je pretio da će joj Centar za socijalni rad oduzeti decu i teškim odlukama da proda luksuzne nekretnine u Beogradu kako bi finansirala svetske revije.

Pre nego što je izgradila prepoznatljivo ime na domaćoj modnoj sceni, Verica je radila u državnoj službi i tragala za svojim pozivom kroz studije. Kako je ispričala, rad u arhivu ju je psihički gušio, a ideju za promenu dobila je posmatrajući uspeh svoje prijateljice:

"Radila sam kao referent za arhivu u Zavodu za zaštitu grada Beograda, a počela sam da studiram na Filozofskom fakultetu, smer pedagogija, pa mi se to nije svidelo i onda sam prešla na defektologiju. To je bila viša škola, a kada se otvorio fakultet, već sam se udala i ostala trudna. U međuvremenu, kada je u Beogradu postojao samo jedan ili dva butika, moja drugarica Ljiljana Perović je sa Irfanom Mensurom (glumac, prim. aut.), sa kojim je bila u braku, otvorila butik 'Zmaj'. Meni je tada sinula ideja da odem iz te arhive gde sam bila kancelarijski moljac i gde nisam mogla da mrdnem psihički".

Svekar joj je zapretio socijalnom službom

Odluka da napusti stabilan kancelarijski posao i započne sopstveni biznis sa troje dece naišla je na nerazumevanje i žestok otpor njene tadašnje porodice, a najburnije je reagovao njen bivši svekar:

"Sećam se, moj bivši suprug i ja smo otišli kod bivšeg svekra da mu kažemo da sam dala otkaz, iako imam troje dece. On je čovek poludeo i rekao da će da ide u Centar za socijalni rad da nam oduzmu decu. Ja sam njemu samo rekla da mi pozajmi novac i da ću mu taj novac vratiti. Tako je i bilo."

Verica je svoj butik otvorila u novembru 1983. godine. Već na samom početku suočila se sa nedostatkom podrške, ali i sa sopstvenim neiskustvom i jezičkom barijerom kada je prvi put otišla u Italiju po materijale:

"Potom sam otišla u Milano sa dve italijanske reči i u prvu radnju gde stoje materijali. Kada sam videla cene, da je to po 100-200 maraka, a ja kod sebe imam ukupno 5000-6000 maraka, počela sam da plačem. On mene pita nešto na italijanskom, a ja ne razumem, pitam ga na francuskom da li me razume i sreća razumeo je. Objasnila sam mu da otvaram butik i da mi trebaju materijali, on mi je dao adresu gde da odem i kupim i da se to kupuje na veliko. Nakon sedam godina od postojanja radnje, pozvala me je menadžerka jednog hotela i pitala me da li želim da napravim modnu reviju, tačnije da napravim uniforme za hotel. Zamislite to ludilo u glavi, jedno dete mi je malo, drugo ide u obdanište, treće ulazi u pubertet. Mene i danas moja sestra pita: 'Kako si ti uopšte živa i kako dišeš?', posle svega što sam prošla".

Prodala stanove u Beogradu zbog svetskih revija

Kreatorka ističe da je u prvih deset godina rada ostvarila ogroman profit koji je pametno ulagala u nekretnine. Međutim, da bi finansirala prestižne revije i dovela svetska imena u Beograd, morala je da donese teške i radikalne odluke i proda čak dva velika stana:

"U prvih deset godina sam zarađivala ogroman novac i, pošto sam znala da ću ga potrošiti brzo, ja sam ulagala u nekretnine. Ova mala radnja je to zaradila i te žene koje su čekale u redu. Stan u Takovskoj, koji je imao 150 kvadrata, prodat je da bih održala svoju reviju kada je Jasmin Gauri (devedesetih čuvena manekenka, prim.aut.) došla u Beograd, a stan koji sam iznad ove radnje kupila povoljno imao je 200 kvadrata. Njega sam prodala zarad nedelje visoke mode u Rimu. Zaista, ni jednog ni drugog prostora mi nije žao jer sada kada bi neko ponudio da moju kuću da Avali dam, a da mi vrati ovaj stan, ne bih prihvatila".

(Nova)