Vanja Ejdus je glumica poznata po svojim autentičnim i dubokim interpretacijama likova.
Njeno umetničko izražavanje karakterišu iskrenost i pažljivo građenje emocija.
U svetu savremene srpske glume, Vanja Ejdus (49) pripada onoj vrsti glumica koje ne osvajaju glasno, već iskreno. Njeno prisustvo na sceni obeleženo je pažljivo građenim emocijama, urođenom elegancijom i dubokim razumevanjem likova koje tumači.
Iako ćerka Predraga Ejdusa dolazi iz porodice snažnog umetničkog pečata, Beograđanka je sopstveni glumački identitet gradila autentično, birajući uloge koje govore tiše, ali ostavljaju snažan trag.
Bilo na pozorišnim daskama ili pred kamerama, dobitnica značajnih glumačkih priznanja pripada generaciji glumica koje ne igraju likove, već ih promišljaju, osećaju i ostavljaju da dugo traju u sećanju publike. Pored impresivne karijere, Vanja je prepoznatljiva i kao umetnica koja posmatra svoju profesiju kroz prizmu društvene odgovornosti.
Za nju pozorište nije samo mesto zabave već prostor koji treba da reflektuje stvarnost, kritički se odnosi prema društvenim pitanjima i podstiče publiku na razmišljanje. Ona veruje da je angažovano pozorište obaveza umetnika – ne nužno kao dnevna politika, već kao čin usmeravanja pažnje na bitne teme i probleme naše zajednice.
S Vanjom smo razgovarali o novom glumačkom angažmanu i izazovima koje nosi roditeljstvo.
Da li vaša ćerka i dalje učestvuje u nekim glumačkim projektima, kao što je to bilo pre nekoliko godina?
– Ne. Ona se u tome oprobala s devet godina, kada je prošla na kastingu za jednu reklamu koju je režirao Srđan Dragojević, koji ju je nakon te reklame pozvao da mu igra u filmu “Nebesa”. Ona je uživala u tome, ali sam ja smatrala da je nedovoljno zrela da bi ušla tako mlada u filmsku industriju. To uopšte nije bezazleno, kada se tako malo dete povlači po celu noć po filmskom setu, ne spava, ne ide u školu i, na kraju krajeva, prerano umisli da je po nečemu drugačija ili važnija od svog okruženja.
Smatrala sam da treba da odživi svoje detinjstvo kao i druga deca, a ako bude želela da se bavi time kad dođe vreme za to, neću imati ništa protiv. Posle tog filma pojavila se pomalo u seriji “Besa” i posle toga sam odbila ostale ponude. Sada joj to uopšte više nije u fokusu, ide u srednju školu i nije sigurna da je taj put zanima.
Šta nju zanima u pubertetskom uzrastu?
– Pubertet uvek donosi unutrašnja pa i porodična previranja, dileme, krize, preispitivanja. Mislim da mladu osobu u pubertetu zanima pre svega lični identitet, kao i borba za svoje mesto u socijalnom okruženju. Svakako je pred njom uskoro i važna odluka čime želi da se bavi u životu, ali i dalje nije ni blizu tog odgovora. Pošto je devojka, naravno da je zanimaju i fizički izgled, oblačenje, ishrana, nakit, šminka, kozmetika, a ja bih lično volela da je malo više zanimaju obrazovanje i znanje. Teško je u ovom vremenu izboriti se za važnost obrazovanja, kada se zabava i znanje svode na sadržaje sa „Instagrama“ i „Tiktoka”, a pogotovo u ovoj zemlji gde se kultura i obrazovanje urušavaju.
Da li je za vas i nju ovaj period izazovan i kako se nosite s time?
– Izuzetno mi je izazovan period puberteta. Jako je teško kao roditelj sve to razumeti i ispratiti. Prelaz s malog deteta na odraslu osobu veoma je traumatičan kako za roditelja, tako i za dete. Dete je zbunjeno buđenjem libida, sopstvenim promenama i nastaje kolaps sistema koji se kod svakog deteta očituje na drugačiji način. Roditelj, s druge strane, pokušava te stvari da osluškuje, prati i podržava ali uvek postoji neki kutak u koji ne može da zaviri i oseća se pomalo bespomoćno.
Da li je sa ćerkom ostvarila drugarski odnos i da li ima nešto po čemu su slične, otkrila je u ovom intervjuu, a detaljnije o svemu čitajte na portalu story.rs
