On i brat su nakon izbeglištva počeli život od nule, često nisu imali ni za osnovne potrebe.
Prvi dom bio im je u izuzetno lošim uslovima, sa vlagom i nemaštinom, ali su ostali posvećeni učenju.
Poznati voditelj, pevač i doktor Aleksandar Sandro Marković otvorio je dušu i podelio najintimnije, do sada nepoznate detalje svog turbulentnog života. Iako ga publika pamti po duhovitosti i neverovatnoj energiji, iza osmeha krije se i priča o izuzetno teškim studentskim danima u Nišu kada je jedva spajao kraj sa krajem.
Nakon što su izbegli usled ratnih dešavanja, Sandro i njegov brat su studentske dane započeli u Nišu, doslovno od nule. Kako je ispričao, uslovi za život su bili stravični, a novca nisu imali ni za osnovne potrebe.
- Nismo imali para ni za kiflu. Krenuli smo od nule, bukvalno teglu ajvara delimo na sedam delova. To pričam i svojoj deci. Svaki dan imamo jedan deo da pojedemo, pa drugi dan drugi deo - prisetio se Sandro najtežih trenutaka.
Njegov prvi dom u Nišu bilo je prizemlje jedne stare kuće na Ledenoj steni, a uslovi su bili toliko nehumani da se zbog ekstremne vlage budio potpuno mokre kose. Uprkos katastrofalnoj situaciji, bili su puni energije i posvećeni učenju, što im se na kraju i isplatilo kada su konačno dobili mesto u studentskom domu. Ipak, ni tamo ih nije dočekao luksuz.
"Nisu nam dali sobu nego kuhinju"
- Jedva smo došli do studentskog doma. Tu su nas primili, ali nas nisu primili u normalnu sobu, nego u kuhinju, brate! Tri kreveta u kuhinju su nam ubacili jer kao nema mesta u domu, i tu smo mi živeli. Čajna kuhinja se zvala - ispričao je Sandro.
Iako bi za mnoge to bio razlog za očaj, on taj period pamti po neverovatnoj sreći. Dobili su bonove za menzu, jeli su i učili, a uprkos siromaštvu, duh ih nikada nije napustio.
- Kada smo kasnije postali mnogo popularni, išao sam da vidim taj studentski dom ponovo. Ljudi me pitaju: 'Šta radiš tu?', a ja kažem: 'Pa tu sam živeo pet godina u kuhinji'. I to mi je najdraža kuhinja na svetu - zaključio je on u razgovoru za Hype.
U emotivnoj ispovesti je ispričao i kako mu je otac umro na rukama i koliko je to teško podneo.
