Priča o ljubavnom trouglu dugo se prepričavala u glumačkim krugovima i potvrdio ju je i Đuzin brat Nenad.
Olgica i Đuza su imali dug i skladan brak pun kompromisa, sve do njene smrti 1987. godine.
Malo je poznato da se iza kulisa jugoslovenskog glumišta odigravala ljubavna priča koja bi danas nesumnjivo punila naslovne strane. U centru dešavanja našli su se čuveni glumci Vlastimir Đuza Stojiljković, Ljubomir Ljuba Tadić i glumica Olgica Stanisavljević.
Naime, Olgica je bila verena za Ljubu Tadića, ali je na kraju odlučila da se uda za njegovog prijatelja i kolegu, Đuzu Stojiljkovića. Pričalo se da je zaljubljeni par Tadiću ovu vest saopštio dok je on bio u bolnici, a u glumačkim kuloarima se prepričavalo kako mu se Đuza tom prilikom pravdao:
"To je ljubav! Shvati nas, Ljubo".
Brat Đuze Stojiljkovića potvrdio priču
Iza scene se tvrdilo da je Ljuba sve ovo prihvatio potpuno sa mirom. Đuzin brat, Nenad, kasnije je u medijima potvrdio ove priče iz pozorišnih kuloara:
"Nikad Ðuzu nisam pitao za tu priču da li je bila baš Ljubina verenica. Znam da je Olgica bila devojka Tadića. Ako to glumci pričaju, onda je tačno."
Olgica i Đuza su uživali u dugoj i stabilnoj ljubavi sve do njene smrti 1987. godine. Tajna njihovog dugovečnog braka, prema Olgičinim rečima, krila se u kompromisima i sitnim razmiricama:
"Svađa dođe kao lek. Da se nismo svađuckali zar bi smo izdržali toliko godina zajedno? Đuza je, inače, izvanredan suprug, a ja sam od onih žena koje svhataju da muškarac mora i treba da bude prvi u kući. Žena za nijansu niže. Taman toliko da ima sreće. Neko je jednom rekao: 'Mudra je ona žena koja se ponekad napravi da je glupa'".
Njena smrt ga je dotukla
Kada je Olgica umrla, Đuza je bio potpuno neutešan. Ono što svedoči o veličini i snazi starog prijateljstva jeste činjenica da je upravo Ljuba Tadić bio taj koji je nagovarao Đuzu da nastavi dalje sa životom i ponovo se oženi. O tome je takođe svedočio Đuzin brat Nenad:
"Jednom mi je rekao da se na Ljubin nagovor oženio i drugi put Ljuba mu je, kad je Olga preminula, rekao: „Slušaj, Ðuzo, nema ništa gore nego kad se vratiš iz kafane da te niko ne čeka kod kuće“".
Druga žena u Đuzinom životu postala je Dušana Stojiljković. Zanimljivo je da je Dušana, još kao studentkinja, upoznala Đuzu dok je on bio u srećnom braku sa Olgicom, ne sluteći da će im se putevi kasnije ponovo ukrstiti:
"Moja školska drugarica i glumica Ceca Bojković odvela me je kao studentkinju stomatologije u Atelje 212 gde sam i upoznala Đuzu. On je već tada bio ostvaren kao glumac i u dugom braku sa koleginicom Olgicom Stanisavljević koja je bila divna žena i zaista nikada nisam ni pomislila da ću se udati za njega. Znala sam da su bili zajedno od detinjstva i da su se rano venčali".
Iz prijateljstva se rodila ljubav
Njihov odnos se razvio mnogo kasnije, isprva iz čistog prijateljstva, kako bi mu se Dušana našla u teškim trenucima usamljenosti, a sve je krunisano potpuno spontanim i nesvakidašnjim venčanjem 22. avgusta 1990. godine u kancelariji predsednika opštine. Dušana je o njihovim počecima i venčanju detaljno ispričala:
"Kada je Đuzi umrla žena on je bio sam, a mene su Ceca i njen tadašnji suprug Ljubomir - Muci Draškić zamolili da pripazim na njega pošto su putovali na more. Tako sam ga svakodnevno zvala telefonom da pitam kako se drži, da li je ručao, i zaista se među nama ništa nije dešavalo. Nisam se sa četrdeset godina zaljubila u Đuzu, niti sam htela da se udajem jer sam od braka bežala kao đavo od krsta. Ipak, kada sam jedne večeri, godinu dana posle smrti njegove žene, otišla kod njega, bio je uporan da ostanem. I malo-pomalo počela je naša druga faza. Ni jedno od nas nije htelo brak, već da uvek budemo tu jedno za drugo. Tako smo živeli skoro godinu i po dana, a pošto sam bila njegova vanbračna žena, suočili smo se s administrativnim problemima, pa smo rešili da se venčamo. Sećam se da smo bili očajni kada smo sami otišli kod matičara koji nam je rekao da ne možemo da se venčamo jer se sala renovira, a jedva smo skupili hrabrost i nismo imali ni kumove. Đuza je odmah pitao matičarku da mu bude kuma, na šta je ona oduševljeno pristala, a meni je svedok bila jedna žena koja je ušla u kancelariju. Tako smo se venčali 22. avgusta 1990. godine u kancelariji predsednika opštine".
