Iza uspeha krije se težak životni put, obeležen zdravstvenim izazovima poput epilepsije od osamnaeste godine.
Odrastao je u Foči, u porodici bez oca, suočavajući se sa emotivnim ranama i neprihvatanjem okoline.
Pevač Božo Vrećo (42), čiji glas nikoga ne ostavlja ravnodušnim, uspeo je da izgradi svetsku karijeru uprkos tome što nema formalno muzičko obrazovanje. Ipak, iza njegove uspešne umetničke priče krije se težak životni put obeležen zdravstvenim i ličnim izazovima, među kojima je i epilepsija, od koje boluje od svoje osamnaeste godine.
Odrastanje obeleženo gubicima i borbom
Rođen 18. oktobra 1983. godine u Foči, Vrećo danas živi i radi u Sarajevu. Odrastao je uz majku i dve starije sestre, nakon što mu je otac preminuo kada je imao samo pet godina. Njegovo detinjstvo i mladost u provincijskoj sredini pratile su emocionalne rane i neprihvatanje okoline. Živeo je skromno, ali sa jasnim ciljem da se bavi muzikom i iskoristi priliku za koju je verovao da će doći. Iako je po obrazovanju magistar arheologije, nedostatak muzičke škole nije ga sprečio da postigne svetsku slavu.
Božanska ljubav i pesma kao lek za epilepsiju
Ključni momenat u njegovoj borbi sa epilepsijom, sa kojom se suočio na pragu punolestva, bila je duboka posvećenost veri i umetnosti. Govoreći o svom prevazilaženju ove bolesti, pevač je istakao:
"Božanska milost me je izlečila, a moja pesma me je regenerisala. Onda kada život počnete živeti bez stresa i razmišljanja šta neko misli, te se prepustite svojoj slobodi, onda je i život magičan i lekovit. Moj lek je u posvećenosti Bogu i fokusiranju na umetnost koja ima božansku komponentu isceljenja".
Uprkos tome što se o njegovom privatnom životu inače ne zna mnogo, Vrećo otvoreno deli pojedinosti o svojoj neraskidivoj duhovnoj vezi koja mu daje snagu za sve životne prepreke:
"Svim svojim srcem i dušom. Božanska ljubav me je osnažila, oblikovala i pripremila za sve što je bilo i tek dolazi. Njemu je sva zahvalnost za sve u mom životu. Svaki moj koncert njemu je na dar. Neraskidiva veza s Bogom je u predanosti i dobroti, posvećenosti i prepuštanju duši da zapeva i krene putem koji oseća u svojoj duši. Upravo to i činim sve ove godine, koliko god to nekome izgledalo nadrealno i nezamislivo".
