"MLADI SMO UŠLI U BRAK, NIJE IDEALNO" Nikolina Kovač nikad iskrenije o braku sa Sašom Kaporom, estradi i trećoj trudnoći: "Sa tim nisam mogla da se izborim"

Pevačica Nikolina Kovač i njen partner Saša Kapor imaju troje dece, Nikolaja i Nikoletu, a u februaru je stigao i najmlađi član - sin Simeon. U moru obaveza koje ima jedna mama, Nikolina je izdvojila vreme i sa nama pričala sa čime se sve suočavala tokom porođaja, ali i o stabilnosti braka.

- Naš odnos je rastao iz dana u dan. Smatram da smo jako mladi ušli u brak i dosta stvari smo prevazišli. Bilo je tu mnogo iskušenja. Mnogo iskustva smo stekli, ono što je uvek naglašavam i šta je pozitivno i iz čega smo crpeli svu tu energiju jeste ljubav. Mi smo ušli iz ljubavi u brak i kao tinejdžeri. Zajedno smo stvarali i krov nad glavom i naše trenutke, uspomene i nekako je to na kraju i slađe kada uđeš sa nekim otvorenog srca i kada se i te manje lepe stvari prevazilaze u hodu, to te ojača. Nigde nije idealno. Nijedan odnos nije idealan. I dan-danas imamo trenutke koji nisu idealni, ali nekako to iskustvo čoveku donese određenu mudrost i shvatiš na ono što si polagao pažnju i vodio računa preterano da to sada nije vredno energije, nije vredno da ti trošiš svoju snagu, živce, jer treba tu energiju kanalisati i za vaspitanje dece i za vremena koja predstoje i probleme nazivati pravim, a ne ih izmišljati. Čvrsto stajati na zemlji u svoja četiri zida i izanalizirati ono što je dobro, a tu ima mnoštvo stvari na koje možemo da se ponosimo. Želim da podelim iskustvo, da kada se bira partner, da to srce bira. A danas živimo u materijalističkom vremenu gde svi gledaju da uđu u neku vrstu interesa i u prijateljstvu i u kumstvu, nažalost. Nema tu nekih istinskih iskonskih prijateljstava. Moraš pojesti sa nekim i kilo soli i proći razne životne situacije da bi ga poznavao i da bi mogao ući u neku vrstu dubljeg odnosa. Život je sam po sebi težak i nije život poljem preći, što kažu stari ljudi.

S obzirom na to da imaju troje dece, a problemi su svakodnevnica svake porodice, pitali smo Nikolinu, kako oni sve balansiraju i kako prevazilaze poteškoće.

- Razlika između životinje i čoveka je da ne reaguješ impulsivno, da izbrojiš do deset i osobina na koju sam ja ponosna je smirenost. Ta prva, burna reakcija nikom ništa dobro nije donela niti će doneti. Kad čovek prođe sve te neke i ozbiljne stvari u braku i teške i manje lepe, onda te to očeliči i shvatiš da ne trebaš na trivijalne stvari da padaš i na tim nekim malim sitnicama. Okej, postoji problem, ali zašto bi se trošila energija i razvijala ta negativna energija u domu jer se sve to, energija je stvar koja se reflektuje i na decu i na nas. Ne dozvoljavam da se ona se dugo zadrži u mom domu. Trudim se da joj otvorim prozor i da nas napusti. Naravno da postoje i svađe i čovek se najviše i svađa oko oko dece, ali se trudim da izbrojim do deset i onda da na taj način rešim situaciju. Nisam neko ko je konfliktna ličnost. Imam svoj neki prag tolerancije, prag osećanja, pogotovo žena kada se porodi, sve se to enormno poveća i ta osetljivost je tri puta veća.

Kada god je vidimo Nikolina je smirena i staložena, te smo je pitali, kako joj to uvek polazi za rukom.

- Ja sam jedan strelac-jarac koji nije sa 18 godina bio tako smiren, ali upravo te neke manje lepe situacije u životu ili te preokrenu da budeš loša osoba ili u tebi izazovu da radiš na sebi i da smirenije pristupaš životu, situacijama, problemima na kraju krajeva. I kad shvatiš sa čim se ljudi sve susreću i kakve probleme imaju, definitivno tvoj problem je minimalan i ne treba čovek biti onako bahat i praviti problem tamo gde ga nema. Treba da se spustimo na zemlju, da ne smatramo da smo Bogom dani, da radimo na razvijanju te smirenosti unutrašnjeg mira da bismo drugim ljudima da pripomognemo i to je poenta života. Sve je u stavu i u perspektivi drugog čoveka. Kako ljudi posmatraju i doživljavaju i život i nekom je njegov problem najveći zato što u sebi gaji taj egocentrizam. Moje, sve ja, ja, pa ja. Ali ko je u veri razumeće o čemu pričam. Nije nikog život mazio, pa ni mene, ali imam tu sklonost da pravim imaginarium sopstveni.

Roditelji joj žive u Sarajevu

Koreni pevačice su u Sarajevu, gde joj je i porodica, a ona je sa nama evocirala uspomene govoreći o tome šta je glavna razlika kada boravi tamo u odnosu na Beograd.

- Ljubav. Moji roditelji su tamo. Rodila sam se u tom gradu, u Istočnom Sarajevu odrasla, u Sarajevu rođena, živela malo ovde, malo onde. Imam mnogo prijatelja i ljudi koji me vole. Bogata sam, jer imam gde da odem. Imam svoju, svoju kućicu, svoje dvorište, mislim kuću mojih roditelja, ali negde gde se osećam ušuškano, ljude sa kojima mogu da popijem kafu, da se pozdravim, sa kojima uvek imam nešto da porazgovaram i pronašla sam suštinu života i smisao u tim malim stvarima - kaže ona i dodaje da su joj u trudnoći pomagali razgovori sa ljudima koje sretne u prolazu:

- Sve prenaglašene emocije koje su bile posle trećeg porođaja ja sam prevazilazila upravo u šetnjama, u razgovoru sa ljudima koje sretnem, sa mojim, ljudima iz okruženja koji mi nisu toliko bliski prijatelji, ali su odigrali jako veliku ključnu ulogu u trenutku kada je možda meni ta reč bila preko potrebna.

"Nisam mogla da se izborim sa tim reakcijama!"

Nikolina ne krije da su joj tokom treće trudnoće emocije bile prenaglašene.

- Meni su emocije bile predimenzionirane. Nisam mogla da se izborim sa tim reakcijama emotivnim i baš sam se iscrpljeno osećala zbog toga. Reagovala sam tri puta više na sve što čujem i to je baš bilo nepodnošljivo za funkcionisanje, za susretanje sa problemima, situacijama drugih ljudi. Emotivna jesam po prirodi, ali to je baš bilo iscrpljujuće. Boravak u prirodi, te šetnje, to je toliko meni pomoglo protiv svih tih misli koje su ponekad bile ne baš tako lepe, što je sasvim normalna stvar kad se žena porodi, preosetljiv si.

O sujeti na estradi

Često pevači priznaju da je sujeta na estradi jako izražena, a pevačica nam je priznala kako uspeva da se od svega izoluje.

- Svako ima sredstvo sa kojim se služi. Kada nemaš to u sebi nešto pokvareno, ti ne doživljavaš ni druge ljude kroz takvu prizmu. Ja sam svesna da sve to postoji, ali nekako imam svoje dvorište, ljude koje sam stekla kroz detinjstvo. Meni je najveća pobjeda kad je moja kuma meni čestitala rođendan sa pesmom “Da te nikada ne izgubim”. I nekako kad se nadograđuju ta prijateljstva stečena iz detinjstva u kumstva i to je nešto što je meni prevredno. Tako mi nije ni fokus na nekim drugim stvarima. Družim se sa ljudima koji meni prijaju, koji imaju slična interesovanja. Ako vidim da, da se ta interesovanja menjaju, ja povlačim. Nisam osoba koja da sada nešto projektujem neku negativnu energiju, nikada nisam to ni bila i ne mogu u tako zagađenom prostoru da funkcionišem. Imam svoj svet. Mislim da sam uspešna u tome zato što ne odstupam od sebe. I svaki čovek koji ne gubi sebe i ne radi nešto pod svaku cenu, svaka čast.

"Imala sam ispade"

Nikolina je jedna od retkih koja nije odustala od muzičkog pravca koji neguje od samog početka karijere, te smo je pitali da li je to hrabrost ili doslednost u današnje vreme.

- Ja sam imala neke ispade i u muzičkom smislu, neke probne momente gde sam eksperimentisala. Imala sam mnogo tih spoljnih uticaja - obuci kratko, istakni ovo, ono, ali iskreno, čovek kada radi nešto protiv sebe i kada pokuša da udovolji drugim ljudima, to zaista ne izgleda dobro. Trebaš da budeš dosledan sebi i da ono što si ti da budeš to. Uz nadogradnju nekih stvari, art momenata, da se otvaraš da osluškuješ sebe i da u sebi pronalaziš inspiraciju i za posao i za odnose sa ljudima. Ja sam bila jako stidna na početku svoje karijere, prestidna i onda je izgledalo kao da sam mutava, glupa. To ljudi tumače tako zato što niko nema vremena da vidi neku širu sliku i ljudi jesu ograničeni što se tiče nekih zaključaka, ali sve to na kraju nalegne i ono što si ne može te zaobići i ono što ti pripada te ne može zaobići. Moja baka je uvek govorila, ako ti se obraz zacrveni, onda od tebe nešto ima u životu, onda će od tebe nešto biti. I smatram da sve što nam se dogodi i kroz različite faze koje prolazimo, sve je to trebalo tako da bude i na pravom je mestu. I usponi i padovi.

Šest meseci krila trudnoću

Posle trećeg porođaja je dovela liniju do savršenstva, te nam je priznala kako joj je to pošlo za rukom, te da li je bilo momenata kada se borila sa kilogramima.

- Do šestog meseca niko nije ni primetio da sam ja trudna. Imala sam te mučnine i nije se moglo ni videti, ali od sedmog sam krenula da osećam kao da je neko uzeo špric i po jedan kilogram nečega da je naduvavao u mene. Nisam se nešto prejedala, ali sam baš dobila na kilaži i mislila sam ovo je haos. Ja sam se vagala do određenog momenta dok sam mogla da podnesem tu cifru na vagi. Posle pred porođaj nisam se ni smela izvagati. To je baš bilo enormno, mnogo sam se ugojila - kaže ona i dodaje:

- Nisu to nikakve enormne dijete zbog toga što smatram da žena treba pre svega da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, a posle toga i o svom fizičkom zdravlju i nadasve o zdravlju bebe. Ja sam mnogo šetala i gledala sam zbog dojenja šta unosim u svoj organizam i jela sam što čistiju hranu. Uspostavila sam lepu sinhronizaciju svega toga, ishrane i šetnje da prija i meni i bebi i da se vraćam polako na staro. Ja kažem, žena se posle porođaja ne može nikada vratiti na staro. Možda ona izgleda i bolje, ali ti si dobila neku novu verziju sebe. Donela si jedno biće na svet i prošla si i manje lepe stvari jer porođaj je divno iskustvo, ali samim tim nosi jako veliku bol, jako veliko odricanje, psihološke amplitude tvoje se mere gore dole iz sekunde u sekund, tako da sve to žena treba da prihvati i da podnese, a i društveni život i poslovni život žene kada se porodi se menja. To me negde boli što se susrećem s raznim iskustvima da žene se ne mogu vratiti u firme gde rade, da im je zato što su ostale u drugom stanju, da tu negde nisu žene zaštićene, kao da je negde postalo nešto loše kada ti doneseš jedno, jedno stvorenje na svet.

Iako je mama troje dece, vreme za prijatelje, porodicu, supruga, uvek ima.

- Može da se nađe vreme, samo je potrebno razumevanje i s jedne i s druge strane da neko vas razume. Smatram da taj period od četrdeset dana treba da bude posvećen bebi i ženi, da se prosto ti mentalno vratiš u neku iole normalu. To je moja vizija. Jako mi je to prijalo da dođem sama sa sobom, da sve se posložim i da u tih 40 dana budem bukvalno posvećena isključivo samo bebi i svojoj deci i da se adaptiram na novog člana, na sebe, da prihvatim da me boli rana, da ne mogu da funkcionišem kao što sam mogla da funkcionišem, da ne mogu određeni period da vozim auto zbog rane. To prolazi svaka žena i o tome treba govoriti i pričati jer to ne treba da bude tabu tema. Znači, sebi treba da prostora, a onaj ko te istinski voli, mislivši na prijatelje, poznanike, on će za tebe imati razumevanja.

"Od svega se pravi senzacija"

S obzirom na to da je njena karijera počela u “Zvezdama Granda”, ona nam je napravila paralelu kako je to bilo kada je ona ušla u svet estrade, a kako je to danas.

- Danas je generalno sve na principu senzacije. Od svega se pravi senzacija. Smatram da treba voditi računa o tim mladim ljudima kako im se nešto saopštava, jer svi smo mi bili mladi, svi smo grešili, prva ja. Imala sam takvu tremu, neke stvari su se iz glave dešavale i posle kad sam se formirala u ovom poslu pravila greške i to je normalno. Svi smo mi od krvi i mesa. Tako da treba voditi računa kako se ophodimo prema mladim ljudima i niko od nas ne zvuči uvek savršeno, ne izgleda uvek savršeno. Svi imamo dobre i loše dane, tako da je ono ljudski pristup u svemu potrebno izgraditi. Nekome se na osnovu kritike može srušiti celi svet i onda stvoriti tu neku blokadu za sve dalje stvari u životu.

Nije nepoznanica da je Nikolina Kovač sa porodicom Halida Bešlića bila veoma bliska, te smo je pitali da li je danas u kontaktu sa njegovim sinom Dinom.

- To je porodica koja će uvek imati moju podršku i porodica koju ja istinski volim i poštujem pre svega. Nije moje da detaljišem u vezi zdravstvenog stanja, ali to je porodica koja je za mene mnogo učinila. Ja sam milijardu puta rekla šta je čika Halid za mene i koliko mi je pomogao i koliko mi je značila njegova podrška i pre svega taj naš odnos koji je bio specifičan. Tako da naravno da sam u kontaktu i ostala bih na tome, ne bih detaljisala