Nakon izlaska iz rijalitija ostala je bez krova nad glavom, ali joj je prijatelj Željko Mitrović omogućio smeštaj u pansionu na Ibarskoj magistrali.
Ostala je bez stana zbog problema sa podstanarima i rizika u poslovanju, što je dovelo do finansijskog sloma.
Tanja Jovićević, pevačica grupe "Oktobar 1984", povukla se iz javnosti i živi povučenim životom. Ona je učestvovala u rijalitiju, a nakon izlaska iz Bele kuće je završila na ulici.
Budući da nije imala krov nad glavom po izbacivanju iz rijalitija, prijatelj Željko Mitrović obezbedio joj je smeštaj u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali, a Tanja je sada objasnila kako se našla u ovoj teškoj situaciji.
- Ostala sam bez stana moje mame. Ja sam donela odluku sa odem u manastir zato što sam pre pandemije dobila ponudu da odem da radim na kruzer i zaradim pare. Kada poslovni ugovor koji je mogao da me izdigne propadne, ja nisam imala kud. Istina je da imam rešenja, stupila sam u kontakt sa ljudima koji su mi pomogli. Nisam rekla da nemam gde to, su neki ljudi pričali u moje ime. Ja sam protrčala kroz privatan život ali sam bila disciplinovana. Možda zbog toga nisam obratila pažnju na izdaju i prevare. Pored mnogih ljudi koji su bankrotirali, ja sam se našla u situaciji da mi je sad neko pomogao da krenem ispočetka. Istina je da sam izgubila stan. Prihvatala sam uvek situacije u kojim se nalazim.
- Ja sam stan izgubila jer su podstanari koji su živeli nisu ispunjavali svoje obaveze, a ja sam bila u Crnoj Gori. Posle sam ušla u rizičan posao. Uložila pare. Bila sam naivna i uložila pare u poslove koje nisam znala i sve tako izgubila. To je bilo pre 4 godine. Moj život danas izgleda tako što i dalje imam svoj bend imamo zakazan nastup u martu. A imam i ponude ljudi koji žele da mi pomognu - istakla je Tanja Jovićević u emisiji "Premijera".
O nezavidnoj finansijskoj situaciji
Ona se dotakla i toga da je bilo momenata da je bila gladna.
- Ja sam osoba koja dobro podnosi glad. Međutim imala sam kućne ljubimce i trenutno se brinu neki drugi ljudi o njima jer nemam svoj prostor za život. Najgore od svega je kada i tražite pomoć, ljudi vam ne veruju. Ljudi ne veruju da sam ja ovakva, sposobna, oni ne veruju da sam ja u takvoj situaciji. A ja ovakva kakva jesam, nemam potrebu, niti želju, niti mi pada na pamet da objašnjavam da mi zaista treba pomoć.
- Mnogi ljudi koji nisu morali da mi pomognu, mnoge neke komšije koje nisu upoznate s tim ko sam i šta sam, su mi pomagale onako iskreno. I sa hranom i svašta nešto. Bilo je tu i narodne kuhinje. Pa šta da radim? Nekako moram da preživim. Nije meni glad pravila problem, meni je više to što mi ljudi ne veruju da sam gladna pravilo problem. I ne možete nikog ubediti da ste zaista u takvoj situaciji. Ali uvek se nađe neko ko vam pomogne. Nahrani se i rečju i hranom, a to obično nisu ljudi koji su vam bili bliski. To su ljudi koji se odjednom pojave u vašem životu- kaže emotivno Tanja.
Hranila se u narodnoj kuhinji
- Ništa to nije strašno. To niko nije znao. Jer sam ja kada budu svirke uspem da se izvučem. ne samo finasijski, nego budem i sa ljudima. Oživim kada sam ljudim. Kada su bili radikalni momenti niko to nije prepoznao. Ja mislim da je sve za čoveka. Ako mislite da je sramota? Ne. Ja sam srela tamo toliko divne ljude, koji su u mnogo goroj situaciji od mene, ali i to sam videla. Nije to ništa strašno.
