Nedavno je operisao kičmu i dugo je bio u neizvesnosti da li će ponovo prohodati.
Sada se oseća zdravo i zahvaljuje Bogu i podršci porodice što je prebrodio teške trenutke.
Pevači se na nastupima često susreću sa neprijatnim situacijama, a Slobodan Batjarević Cobe se prisetio jedne takve situacije. On je dobio preteću poruku dok je bio na bini.
Cobe je rekao da je u tom trenutku bio pribran i da je reagovao smireno.
- Pevam ja igranku, i u jednom trenutku stiže mi papir: "Cobe, da spremiš celu kasu ili živ nećeš izaći". Sačekao sam da se pesma završi i da muzika stane, i ja šta ću u tom trenutku...
On je rekao da se nije uplašio.
- Nisam se uplašio, nisam! Znam kod koga pevali, znači mnogo je bitna ta situacija u startu kad ideš da znaš gde pevaš, da li je to klub, da li je koncert, ko organizuje sve to.. Ništa ja, završila se pesma i na mikrofon: "Gazda, javi se kod muzike". Gazda dolazi i čita papir, lele brate, gazda luđi od svih. Kaže: Neka izađe taj i taj odmah, da vidimo ko to hoće da preti Cobiju.
Na kraju je otkrio i kako se završila igranka na kojoj je pevao.
- Niko nije hteo da se javi, pa nisu ludi. Ništa ja nastavio da pevam, završila se igranka, niko nije došao -ispričao je on.
Operisao kičmu
Podsetimo, Cobe je nedavno operisao kičmu, a agonija da li će prohodati ponovo trajala je pre i posle hirurškog zahvata. On je potom za "Blic" govorio o svemu šta je prošao.
- Ja sam novi Cobe: zdrav, jak, prav, srećan, veseo. 18 meseci sam imao pauzu zbog zdravstvenog stanja. Bog mi je dao novi život zato što od malena služim Bogu, ja i moja porodica, i verujem da mi je u celu ovu priču Bog Isus Hrist dao novi život, novi pravac i mnogo sam srećan. Stvarno nemam više nikakve simptome kao da se, ništa nije ni desilo i mnogo sam srećan zbog toga, kaže pevač koji ne krije koliko je plakao.
- U tom momentu najmanje sam razmišljao o muzici, toliko je to bilo napeto, prvenstveno psihički. Psihički sam bio opterećen da l’ ću prohodati, kako će da protekne operacija i stvarno sam bio onako i tužan. Maltene ceo dan sam prošao plačući , ali tu je bila porodica pored mene, familija moja, bliži drugari i kolege koji su mi ono što se kaže dali vetar u leđa. Stvarno, bio sam jako tužan, ne mogu to da krijem mi smo svi ljudi od krvi, od mesa.. Eto nažalost ta 2025. onako baš loša po mom zdravstvenom pitanju. Pitao sam se kakva će biti operacija, pa da l’ će uspeti, pa da l’ ću hodati.
