Radiša je rano proživeo porodične turbulencije – roditelji su mu se razveli, a on je odrastao sa ocem i rano naučio važnost rada i samostalnosti.
Radiša je ostao veran svojoj prvoj ljubavi, ženi Mili, živi bez skandala i i danas ulaže u rodni Resnik, gde gradi novu kuću i rado pomaže komšijama, uživajući veliko poštovanje meštana.
Radiša Urošević je svoje rano detinjstvo proveo u rodnom selu Resnik, nedaleko od Kragujevca. Ipak, njegov život je rano obeležio bolan razlaz roditelja dok je još bio sasvim mali.
O tom teškom periodu kroz koji je pevač Radiša Urošević prošao, njegov prvi komšija i rođak svedoči rečima:
- Majka ga je ostavila, posle je došla maćaha i normalno, on se sam izborio.
Njegov prijatelj i drug iz detinjstva se priseća kako je to izgledalo iz ugla svedoka:
- Bili su razdvojeni. Ne znam da li je to uticalo na njega, bio je mali kad su se oni razdvojili, tata se oženio drugom ženom, a majka mu se preudala u Kragujevcu i nasledila kuću tu.
Uprkos svemu, meštani ga pamte kao izuzetno dete, što potvrđuje i jedna komšinica iz sela:
- Nije to što je iz Resnika, ali je super. Majke mi i vaspitano dete je odmalena bio i sestru ima dorbru. Majka i otac su mu se razveli. On je ostao da živi sa ocem, ali lepo je živeo i sa ocem i sa majkom.
Od čuvanja ovaca do školskih priredbi i zanata
Život na selu u to vreme zahtevao je rano sazrevanje i naporan rad, a školske dane opisuje njegov komšija:
- Nismo imali ništa skoro, nisu bile ni ove građevine, ništa. Išli smo u školu peške, vraćali se i posle čuvaš ovce...
Ipak, talenat i glas mladog Radiše odmah su se istakli na lokalnim događajima. Njegov brat od strica priča o tim počecima:
- On je jedan dečko koji je još kao osnovac pevao na školskim priredbama ovde u selu. Bile su priredbe, takmičenje sela, pa je onda bio novogodišnji program i neki ljudi važni su primetili da je on je talentovan i da ima sluha.
Nakon što je završio osnovnu školu u selu, Radiša je otišao za mehaničara, njegov drug iz detinjstva otkriva:
- Išao je on posle za mehaničara u Kragujevcu. To je završio.
Kafanski nastupi i prva ploča
Njegov muzički put krenuo je ozbiljnijim koracima tokom srednjoškolskih dana u Kragujevcu, a brat od strica opisao nam je kako je sve to izgledalo:
- Kada je pošao u srednju školu počeo je malo da radi po tadašnjim kafanama, nije bilo ovih klubova i kafića. Jednostavno bile su te kafane, radio je u jednoj gradskoj kafani koja je u samom centru grada, u samom centru Kragujevca, kasnije je sve išao u kvalitetnije kafane, lepše i bolje. Mada tad, u to vreme, u njegovo vreme i moje vreme, mi smo vršnjaci, ja sam '51. godište i stariji sam od njega možda jedno dva meseca, on je u to vreme tih '70. godina bio jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike u Kragujevcu. Ja mislim da i danas nema niko ko je bolji od njega kao narodnjak. To su te pesme koje se zovu dvojkaši, to je dvojka ritam.
Preokret se dogodio kada je Radiša sa prijateljem otišao u Beograd, u čuveni "Pionir", što njegov drug iz detinjstva pamti do najsitnijih detalja:
- Jeste. Išao sam sa njim, odveo me u Pionir, tada ga je Boki Milošević upoznao. Ja sam sedeo tu... Uzeo ga je Boki i neki Radetić i on je snimio prvu pesmu "Poletela ptica golubica" ja sam tad pošao u vojsku, a on je posle mene tri, četiri meseca otišao. Snimio je prvu ploču...
U selu je to bila prava senzacija, a komšije se rado sećaju tog trenutka:
- Pa srećni, deca tu pred prodavnice, slušali smo, imao je onaj radio sa gramofom i onda su puštali, pravili sedeljke i eto.
Ljubav pre vojske i život bez skandala
Dok su estradu pratili razni skandali, Radiša je ostao veran svojoj prvoj ljubavi. Njegov komšija kratko i jasno kaže:
- On je otišao, mlad se oženio, pre vojske se oženio i dan-danas je sa Milom.
Njegov prvi komšija i rođak ističe koliko je bilo teško ostati imun na izazove javnog života, ali da je Radiša u tome uspeo:
- Znam da se zaljubio u Milu, u sadašnju ženu. Ona je ja mislim išla u tehničku školu i sklopili su brak i jedini je pevač koji nije imao afere kao ostali ovi koji su... Imao je on prilike, ali je bio sposoban, treba se sakriti malo. Ja nisam čuo ništa, ali biti u takvom društvu teško to da...
Zidanje nove kuće na porodičnom imanju
Radiša nikada nije zaboravio svoj Resnik i danas tu gradi novu kuću. Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva sa osmehom priča o radovima i prijateljstvu koje i dalje traje:
- Sada će da pravi kuću, doterao je i pesak, ja ću nešto ga pomoguem sa pečenjem. Častio sam ga i sad prošli Uskrs, 35 kg prase sam mu poklonio. Nismo bolji mogli da budemo, odrasli smo tu od deteta.
Da su radovi u toku potvrđuje i njegov rođak koji živi odmah pored:
- Rasturio je to i ogradio i pored mene žicu stavio i treba, ja imam ovce... Dolazi tu, majstori su radili, vidimo se, popričamo i uvek mi se javi. Neću da grešim ja nikako dušu da je on nešto loš i prema meni i prema komšiluku.
Ipak, najlepši dokaz o tome kakav je čovek daju reči njegove komšinice:
- Ako je neko veselje, on je uvek prisutan, ako je neka sahrana, on uvek dolazi, svakoga ispoštuje. Nemam, stvarno nemam jednu ružnu reč da kažem za njih.
Reprizu emisije "Metar moga sela" gledajte danas, u nedelju u 14.15 sati samo na Blic televiziji.
