Njegova supruga, visoka preko dva metra, uzimala ga je pijanog i nosila kući preko ramena.
Najveće legende srpske umetnosti imale su svoje rituale u istoj kafani.
Kultni film „Ko to tamo peva“ iz 1980. godine trajno je obeležio domaću kinematografiju, a pored glavnih zvezda poput Pavla Vuisića, Dragana Nikolića i Aleksandra Berčeka, neizbrisiv trag ostavili su i sporedni likovi.
Jedan od takvih je Petar Lupa, glumac koji je maestralno tumačio lik sveštenika.
Iako je preminuo 6. decembra 1997. godine i o njegovom privatnom životu se u javnosti malo znalo, sećanje na njega živi kroz kafanske anegdote.
Konobar Milenko Poštić je u emisiji „Gastromaratonac“ otkrio da je Lupa voleo da popije, zbog čega je ponekad spavao i na ulici.
Ostala je upamćena i jedna neverovatna, komična situacija: Petar je bio niskog rasta, dok je njegova supruga bila visoka preko dva metra.
Kada bi se jedne večeri napio u društvu Paje Vujisića i Milana Srdoča, njegova supruga bi došla po njega, podigla ga, stavila preko ramena i odnela kući.
Kafana u kojoj je Poštić radio, a koja se nalazila ispod nekadašnje Pozorišne akademije, bila je pravo stecište umetničke elite.
Svaki glumac imao je svoju rutinu – Petar Kralj je dolazio svaki dan na votku i espreso, dok je Milorad Mandić Manda pred samu smrt baš tu sedeo sa kolegom Radošem Bajićem.
Dogodovštine u kafani
Redovan i neobičan gost bio je i čuveni slikar Dragan Lubarda koji bi, nakon što bi previše popio, legao ispred restorana žaleći se da su ga „izbacili iz njegove kuće“, da bi kasnije uz obećanje da će biti miran, ulazio i tražio pivo uz reči: „Sinko, pobegoh sa svoje sahrane“.
I dok su mnogi od ovih velikana živeli brzim, boemskim kafanskim životom, drugi su svoj mir nakon filmske slave pronašli daleko od gradske vreve.
Takav je primer poznate glumice Vere Čukić, koja danas uživa u seoskoj idili. Posao joj više nije na prvom mestu, usredsređena je na miran život, a prema navodima medija, u devetoj deceniji života i dalje izgleda fantastično.
