Glumac Petar Lupa, koji je tumačio lik sveštenika, preminuo je 1997. godine.
Konobar Milenko Poštić ispričao je anegdote o poznatim glumcima u emisiji 'Gastromaratonac'.
Kultni film "Ko to tamo peva" iz 1980. godine obeležio je domaću kinematografiji, te likovi, scene i replike ostali neprikosnoveni, a neke od glavnih uloga imao je Pavle Vujsić, Dragan Nikolić, Aleksandar Berček, Slavko Štimac i drugi, dok su i sporedni likovi ostali i te kako upamćeni.
Jedan od njih je i glumac Petar Lupa, koji je tumačio lik sveštenika. Petar je preminuo 6. decembra 1997. godine i o njegovom život se vrlo malo znalo u javnosti.
Ipak, jednom prilikom konobar iz jednog poznatog restorana u centru Beograda, Milenko Poštić u emisiji "Gastromaratonac" ispričao je brojne anegdote kojih se seća sa našim poznatim glumcima.
On je tada ispričao hit anegdotu o Petru i naveo da je voleo da popije koju čašicu više i da je zbog toga više puta spavao i na ulici, te je tada spomenuo i njegovu suprugu.
- Došli Paja Vujisić, Milan Srdoč i onaj mali glumac što igra popa u "Ko to tamo peva" (Petar Lupa prim. aut.). On mali, a supruga ima dva i nešto metra. I on se napio jedno veče. E sad, da li je on nju zvao ili je ona došla da ga obiđe, u svakom slučaju - ona dođe, podiže ga, stavi preko ramena i odnese kući - kazao je Poštić.
"Manda je pred smrt bio ovde u kafani sa Radošem Bajićem"
Takođe, on je naveo da su Bata Živojinović, Dragan Nikolić i Milena Dravić bili ti zbog kojih se zaposlio u restoranu.
- Prvi put kad sam došao video sam Batu Živojinovića, Dragana Nikolića i Milenu Dravić kako sede u bašti restorana. Šetao sam sa svojom tadašnjom devojkom, a sadašnjom suprugom i ona reče - što bi bilo lepo da ti ovde radiš. I tako je bilo. Iznad nas je svojevremeno bila Pozorišna akademija. Dolazili su glumci. Manda je pred smrt bio ovde kod nas sa Radošem Bajićem. Petar Kralj je dolazio svaki dan pio votku i espreso - rekao je on, pa ispričao neobičan događaj iz kafane.
Takođe, čest gost restorana bio je čuveni slikar Dragan Lubarda.
- Napije se i onda hoće da nazdravlja i priča sa gostima. I mi ga izguramo nekako iz restorana, a on legne ispred na ulicu i kaže – Joj, izbaciše me iz moje kuće. Onda ga uvedemo opet unutra uz obećanje da se smiri. Kad je dolazio ove zadnje 2-3 godine, uđe i kaže mi – sinko, pobegoh sa svoje sahrane, daj jedno pivo - prisetio se Poštić.
