Seća se početaka u orkestru 'Vrelo srce' i naglašava razliku između zdravije konkurencije ranije i hiperprodukcije danas.
Ponosan je na saradnju sa Marinom Tucaković, Futom Radulovićem i Sašom Popovićem, ističući posebnu energiju i prijateljstva iz tog perioda.
Harmonikaš, producent i aranžer Endži Mavrić neko je ko estradu poznaje do srži. Endži je sarađivao sa Marinom Tucaković, Futom, Sašom Popovićem, a zaslužan je i za karijere mnogih poznatih pevača.
Endži je na početku razgovora za "Blic" otkrio može li se u muzičkoj industriji posle toliko godina rada i iskustva ostati zdravog razuma.
- Ja uvek kažem da smo zdravo i zdravog razuma, to je najvažnije, sve ostalo je u Božijim rukama. Kad je naš posao u pitanju, ljudi najčešće posegnu za tim materijalnim trenutkom, toga sam se baš nagledao, kada se preko noći neka veća suma novca nagomila, onda se ljudi ne snađu u tim situacijama, i počnu da ševrdaju.
Prisetio se svojih početaka, a prvi mu je ruku pružio pevač Beki Bekić.
- Sa 17 i po godina sam počeo da radim, imao sam sreću da radim tada sa Bekijem Bekićem i momcima iz orkestra “Vrelo srce”, prihvatili su me kao dobrog klinca, ali tada su bili drugačiji ljudi, nije bilo sujete kao danas. Znali su da cene moj trud i rad. Tada je bilo opuštenije da se radi, bila je velika, ali zdrava konkurencija, za razliku od današnjeg vremena kada je hiperprodukcija. Kada otvoriš Instagram i Fejsbuk, ti više ne znaš ko je ko, uz dužno poštovanje, verovatno tu ima mnogo mladih ljudi koji zavređuju veću pažnju, ali toliko toga izlazi, da ne možeš sve da ispratiš.
Endži razume život muzičara, ali priznaje da nije lako raditi sa ljudima.
- Kad vidim tu nategnutu situaciju, ja povučem ručnu, pa se ta pevačica ili pevač smire. Ja sam lagan za saradnju, to ljudi znaju, profesionalac sam, svako od nas ima loš dan, nije ni njima lako, vežu po 5-6 dana, rad sa ljudima je najteži, rad sa ljudima oduzima najveću energiju. U današnje vreme kad se zove u kafanu, to nikad nije problem, a kad ga pozoveš u studio da posluša pesmu, njemu je mrsko, ali razumem ja i te pevače, toliko je sada toga nagomilano. Imam tu sreću da procentualno imam veliki broj hitova iza sebe.
- Ima posla, nisam se zasitio, imam taj radni elan. Kad god mogu ja legnem u 10 sati, ustanem u 6 sati, imam ekipu sa kojom u 8 pijem kafu i onda idem u studio. Radoholik sam, volim da odem i na bazen, na trening i u kafanu. Volim kafanu, ali prvo sam tip koji odradi sve posloe, pa onda. Kad imam nekih obaveza, ja to odradim, i onda što kažu naši boemi: “Kafana ne sme da trpi” - kaže on i dodaje:
Endži o porodici
- Imam suprugu, ćerku, u braku sam 20 godina, trudim se. Bilo je raznih situacija, kad si odsutan nekoliko dana, gde mora da postoji tolerancija i razumevanje. Moram da priznam da sam ja imao tu sreću da sam naišao na normalnu ženu, koja je već na početku shvatila kakav je posao, tada sam radio sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem. Ćerka je upisala psihologiju, videćemo kako će ići. Završila je nižu muzičku školu, ali je muzika na taj način nije zanimala. Ne volim da utičem na dete, želim da ona bude srećna i zadovoljna. Imamo jako lepu komunikaciju.
Njegovu karijeru je obeležila i saradnja sa Marinom Tucaković i Futom.
- To je bio mnogo lep period. Futa nije imao vozačku dozvolu, nema je ni dan-danas, ne vozi, ja dođem kod njih popodne, obavezno se kod njih ruča, Marina je volela da sprema, imala je jedna pomoćnica kod njih. Prvo ručamo i onda u kola, idemo u studio, onda tu dođe cela ekipa. Kretalo je da se radi oko 6-7 uveče, pa dođe Aca Lukas, Željko Samardžić, Džej, nikako da počnemo da radimo, ko god prođe, on svrati. Iz tih nekih druženja su proizilazile lepe pesme.
- Ja ni sa kim nemam problem, u današnje vreme ljudi brzo žive. Nisam ja isključiv tip, ali kad nešto nema logike, dajem sebi za pravo da kažem: “Neću da radimo neke stvari duplo”, dođu neki pevači sa idejom koja nema veze sa vezom. Nije odradio ni 10 svirki uživo i dođe kod mene i sad ja njemu treba da se povinujem? Čekaj, polako, mora imati neke logike - rekao je on, a na pitanje da li je nekada bio problem kada je isplata pesme u pitanju:
- Pa nije, zna se cena pesme, znaju pevači gde su došli. Meni je drago da pevač napravi uspeh, mnogi gledaju to kroz finansije, svi to gledaju kroz novac, a meni je puno srce kada ta pesma zaživi. Ja kad sam izašao iz vojske ja sam bio srećan samo da sviram, nije to bilo vreme da ti uzmeš neki novac, bila je inflacija. Danas se lepe sa parama, nema potrebe za tim. To nije nikakva para kada se uporedi sa onim što oni zarade sa tom pesmom. To nije nikakva para što može da se dobija kada se napravi posao sa tim.
Bio je svedok istorije, od početka "Grand" produkcije, a sa Sašom Popovićem se družio dugi niz godina.
- Ja sam od formiranja “Granda”, 1998 godine bio tu i znam koliki je Saša Popović borac bio, imao je dosta uspona i padova. Kada se zapalio onaj studio u Braće Stamnekovića sve je stoički podnosi, bili smo ekstra prijatelji. Uvek smo bili na ručku kada nije bilo svirki, najmanje smo pričali o muzici, voleo je da priča o kolima, garderobi, lepim stvarima, hrane. Hedonista za lepe restorane. I kada se sve desilo prošle godine Šljivić je nasledio tu priču. Bez obzira na situaciju, Sale je još ranije sve nas pripremao. On tada nije ni znao da je bolestan ali da bi sebi olakšao. Nažalost. Trudimo se da pomažemo jedni rugima sada da bi nastavili u pravcu koji je započet. Mislim da smo održali dobar put i rad sa kandidatima. Carevi umiru, države idu dalje, kako kažu neki. Išli smo sada po gradovima, bilo je dobrih kandidata. Nedostaje kao prijatelje i energija ta njegova. Znalo se kada idemo u Novi Sad pa da vidimo auto, pa stvari...svi smo mi od krvi i mesa i sve nas to čeka.
Na konstataciju da pevači kažu da su pesme skupe, poručio je:
A kada naplati šest sedam hiljada evra nastup, onda se taj skup spot isplatio za dan i po dva. Da je pesma takav hit ajmo potpišemo ugovor na procenat a radimo. Menadžeri su se dosetili sve, imaju svoje pevače. Nije skupa pesma ako radiš kako treba, mora pevačica da dođe i doterana, da uloži u izgled. Traže mi sliku kada zakazujem tezgu, ne mogu vampira da mu dovedem. Jednom pevaču sam dve pesme poklonio i znam kakav je, malo je umiljato jagnje za kafanu. Devedesetih je bilo teško, pomoću konca i konopca a sve pojede inflaijacija. Šatori se radili, kaplje ti na glavu. Mnogi to nisu prošli. Prošao sam sve od šatora preko baraka, svadbe od četvrtka do ponedeljka. Sada je lakše, klimatizovane sale a ti si na paklenoj vrućini bio pod šatrom.
Endži je prokomentarisao i uspeh mladog pevača Jakova Jozinovića.
- Dečko je napravio ozbiljno dobar posao i uvertiru šta mu sleduje. Verujem da ni on nije očekivao. Postoje pevači, kao Peđa Jovanović on je moj prijatelj i komšije. Desila se korona i svi smo bili zatočeni, on ima peskovitu boju glasa. Prijatno i namazano, bilo pitko čuli smo te pesme na drugi način. Kod Peđe i Jakova je drugačije. On mi kaže iz dosade sam krenuo, Peđi se tako dogodilo. Jakovu je nova pesma super, on i Peđa imaju taj neki žar. Svaka čast obojici. Pamet u glavu, znam njegov tim, bave se njime i biće to ozbiljna priča. Sarađivao bih sa njim.
Ceo intervju Endžija Mavrića pogledajte u videu na početku teksta.
