Dan počinje i završava molitvom, što mu daje nadu i utehu u svakodnevici.
Ima dva sina, ponosan je na njih, i nada se da će dobiti još dece, posebno ćerku.
Dragan Marinković Maca kaže da bi voleo uskoro da dobije ćerku koju bi šetao pored mora, ali naglašva da je ponosan na dva sina.
Dragan Marinković Maca kaže da se preselio za Hrvatsku.
-Novost je da više nisam Sremac, već Istrijan. Da ne bih iščekivao dan kada ću krenuti na more, odlučio sam da bacim sidro u Istri, preko puta Briona. Dom nije mesto gde si rođen, već gde svi tvoji pokušaji bekstva prestaju. Verujem da je ovo konačna destinacija. Volim more, ljudi su divni, Italija je blizu, Italijane obožavam – imaju stila, ukusa, odličnu hranu. Budim se bez notifikacija, slikanja kafe i deljenja savršenih trenutaka s ljudima koje i ne poznajem. Dan počinjem i završavam molitvom. To mi je jedina nada, uteha i spas u ovom opštem ludilu. U svojoj novoj predstavi imam rečenicu: „Sutra nikome nije obećano“. Moramo se baviti suštinskim stvarima- kaže on.
Maca je pričao o tome da li je imao predrasuda u životu.
-Dovoljno sam obrazovan da ih nemam. Jednostavno, pokušavam da se ne navikavam na nepravdu. Bez obzira na to koliko te društvo tera da se na nju navikneš, protiv nje se moraš boriti. Ako ne staviš tačku na vreme, svaki sledeći zarez će te boleti. Nemam pardona. Jedan je život, zašto bih ga trošio uzalud. Neću, valjda, da dođem kući, pogledam se u ogledalo i poželim da sam sebe pljunem. Predrasude nemam, ali imam stavove, argumente o kojima možemo da razgovaramo. Ukoliko imaš argument više i ako me njime ubediš da grešim, izviniću se i promeniti mišljenje. Nema kod mene – sviđa mi se ili ne sviđa. To je pitanje ukusa, percepcije, bilo čega, ali znam šta je ljudski i šta nije, šta je moralno, a šta nije- priča Maca koji ima dva sina.
-Fjodor Simeon ima 15 godina, a Lava zovem Meštrović, jer je upisao kiparstvo na primenjenoj umetnosti. Obojica su stariji od mene, jer sam u martu proslavio trinaesti rođendan. Tek sam ušao u „magareće godine“ (smeh). Imam dva zlatna sina i molim se Bogu da me obraduje sa još dece. Jedva čekam da pored mora šetam sa bepčetom. Voleo bih da dobijem ćerkicu, da ima ko da pazi na mene, ako ikad budem ostario- rekao je on, a o čemu je još pričao pročitatajte na story.rs
Jovana je stvarno savršena
Na pitanje da li je njegovo supruzi bilo lako da se privikne na „njegova životna pravila“, Maca kaže:
-Pripadam staroj gardi, a ona je „mlada garda“. Jovana je stvarno savršena. Obožavam je. To je ono: „Moli Boga, pa će sve da dođe u svoje vreme“. Traži, pa ćeš naći.
