Goran naglašava značaj porodičnog života pružajući brigu o svojim ćerkama i uživajući u svakodnevnim aktivnostima sa njima.
Prostor kuće uključuje studio u kojem je pisao velike hitove, a okuplja se s bendom tokom priprema za nastupe.
Pevač grupe OK Bend, Goran Gluhaković, ima u svom vlasništvu raskošnu porodičnu kuću u beogradskom naselju Zemun, koja predstavlja njegovo utočište od svakodnevne gužve. U tom domu uživa sa suprugom Slavicom i njihovim ćerkama bliznakinjama, Anđelom i Jelenom.
Kako je ranije ispričao za našu redakciju, uređenje kuće bilo je zajednički projekat njega i supruge, u koji su oboje uložili mnogo truda i ljubavi.
- Nismo imali pomoć oko izbora nameštaja i ostalog, vodili smo se time da nama bude lepo. Sasvim slučajno na spratu smo napravili dve iste sobe, kao da smo znali da ćemo imati bliznakinje. A dok se kuća pravila, nas dvoje smo putovali, obišli smo pola sveta, Maldive, Sejšele i sve ta malo dalja odredišta. Moja filozofija bila je da do Rima mogu uvek da odem, ali preko okeana malo teže. Kuća je velika, ima oko 300 kvadrata. Kad sam počeo da gradim, jedan drugar mi je rekao: „Kada planiraš koliko ćeš novca potrošiti, odmah pomnoži sa tri”, i tako je i bilo. Staru kuću u dvorištu, gde mi sada živi brat, prvu sam kupio i uselio se 2001. godine, tu mi je i pokojna mama živela. A ovu sam sazidao 2004. Dve godine trebalo je da se ona u potpunosti završi, malo je bilo muke s majstorima, ali to je normalno - rekao je ranije za "Blic puls" Goran, kada nas je svojevremeno ugostio u svom domu.
- U Beogradu ne mogu da podnesem gužvu, prevelika je buka, sve je jako brzo. U Zemun sam došao kao klinac i prija mi ovaj mir. Da li je to posledica posla, ne znam, ali ja se u svom domu osećam kao na odmoru. Kad ujutro ustanem, često se desi da budem sam, popijem kaficu, pa se razbudim u bazenu, skokom na glavu. To mi je bio san dok sam bio klinac. Imam mnogo drveća, zelenila, a tu mi je i auto-put, stižem brzo kuda god da krenem.
"Najviše sam zadužen za klinke, vozim ih u školu, na plivanje, gimnastiku, engleski"
- Ništa mi nije strano, ne perem sudove svaki dan, mašina sama pere veš, ali za sve što treba ja sam tu. Priskačem uvek. Najviše sam zadužen za klinke, vozim ih u školu, na plivanje, gimnastiku, engleski. Volim da ih ispratim, odvezem, dovezem. Duško Radović davno je rekao: „Bože, daj mi dobru decu, pa da vidiš kakav ću biti roditelj.” To se meni desilo, možda jesam malo strog tata, ali za tim vrlo retko ima potrebe. Istinski sam srećan i divno mi je čak i kad im vučem kofere - objasnio je Goran.
"Srećan sam čovek"
- Imam ja i svoj mir, studio, tu sam napisao „Ranu”, „Sobu”, neke od naših najvećih hitova, naravno radio sam i sa Žikom i Jelenom, Brajom, Marinom Tucaković, Grajom. A u sređivanju studija pomogao mi je Srđan „Mobi Dik”, on se razume u akustiku. Probe s bendom imamo pred ozbiljne koncerte, mi smo uigrana ekipa i pred manje nastupe nemamo probe. Srećan sam čovek, jer kad napišeš pesmu i staneš na binu, ni novac ni išta drugo ne može da zameni tu emociju. Osećanje kada u tri ujutro završim pesmu je neprocenjivo, ja ne znam šta bih od sreće. Zovem brata, trčao bih, ma neverovatno! Ili kad vidiš da se ljudima dopalo to što radiš, kada ulepšaš nekome dan, ma sat, u ovo prokleto vreme - zadovoljno nam je rekao Goran.
