El Ninjo dovodi do ekstremnih vremenskih uslova širom sveta, uključujući suše, poplave i toplotne talase, a njegovi efekti su neravnomerno raspoređeni.
Modeli iz više svetskih klimatskih centara ukazuju da bi predstojeći fenomen mogao nadmašiti dosadašnje rekorde po jačini i trajanju.
Najnovije klimatske prognoze ukazuju na moguć razvoj veoma snažnog El Ninja, u naučnim krugovima poznatog kao "super El Ninjo" ili "Godzila El Ninjo" - potencijalno najjačeg do sada, a velike su šanse da se dogodi između maja i jula 2026. godine i još veće šanse da traje tokom zime koja je pred nama. Javlja se svakih dve do sedam godina i traje devet do dvanaest meseci, a glavni problem je što ne udara podjednako - suše su na jednom kraju sveta, a poplave na drugom.
Ekstremne vrućine, suše, oluje i poplave postaju nova normalnost usled klimatskih promena koje su najmanje deset puta brže nego ikada u prošlosti planete Zemlje, a kada se u prilog tome dodaju prirodni klimatski fenomeni, poput El Ninja, posledice su neminovne po čoveka, ali i prirodu.
Nakon što je 2024. godina oborila sve rekorde i postala najtoplija u istoriji merenja, stručnjaci strahuju da bi 2026. mogla da donese još razornije suše, poplave i ekstremnije toplotne talase sa temperaturama koje će prelaziti 40 stepeni.
Prema najnovijim podacima Centra za klimatska predviđanja (NOAA), rastu šanse da bi redak "super El Ninjo" fenomen mogao da postane istorijski najjači do sad. Verovatnoće za to su porasla na više od 50 odsto. Trenutne prognoze pokazuju da će se tropski Pacifik zagrevati brže nego ikada u ovom veku, što će dovesti do nastanka ovog fenomena.
Kada je reč o trajanju, klimatolozi procenjuju da postoji 96 odsto šanse da će novi El Ninjo potrajati do decembra 2026. ili čak do februara 2027. godine.
Najekstremniji El Ninjo u istoriji
Samo četiri takva događaja su zabeležena od 1950. godine do danas.
Poslednji put ovakav fenomen je zabeležen 2015. i 2016. godine, što je dovelo do globalnih temperaturnih rekorda, pojave ekstremnih uragana i ozbiljnih nestašica vode širom sveta.
Pre toga, snažni "El Ninjo" zabeležen je 1997-1998, a zatim 1982. i 1983. godine kada su temperature mora u istočnom Pacifiku bile više za neverovatnih 12,8 stepeni u odnosu na normalu.
Super El Ninjo ne udara ravnomerno. Njegovi efekti su regionalni i kaskadni: suše u jednom delu sveta, poplave u drugom, neuspeh useva u trećem. Jednostavno, Evropa nije bila imuna na njegove prethodne jake udare. Godine 1997/98. i 2015/16. donele su anomalije u zimskim temperaturama, padavinama i ekstremnim vremenskim događajima.
Kobna 1877. godina kada je fatalan El Ninjo pogodio svet
Ako zakoračimo dalje u istoriju, razorne posledice mogle su da se osete 1877. godine. Tog leta Indija je gorela, dok su u provincijama Bombaja seljaci jeli koru drveća. Čuvenog monsuna nije bilo, U Kini, reke koje nikada nisu doživele sušu, presušile su. Glad se širio kao požar, tiho i nevidljivo za evropske metropole koje su slavile "Belle Époque", zlatno doba Evrope. Iza svega toga čučao je prirodni fenomen, El Ninjo, nalik onome na koji nas upravo upozoravaju zabrinuti meteorolozi.
Vašington Post otišao je korak dalje od zabrinutosti naučnika i postavio pitanje - Šta ako ovaj fenomen pokaže zlu ćud nakon 150 godina, na sličan način kao 1877. godine?
Tada, 1877. godine El Ninjo usmrtio je više od 50 miliona ljudi, ili 3 do 4 odsto tadašnje svetske populacije. Istraživači su to nazvali "verovatno najgorom ekološkom katastrofom koja je ikada pogodila čovečanstvo.
Modeli se slažu: Super El Ninjo dolazi brže nego što je predviđeno
Podaci su jasni. NOAA, evropski ECMWF, japanski i australijski modeli — svi se slažu, prvi put posle nekoliko decenija. El Ninjo se formira brže nego što je predviđeno.
Postoji 82% šanse da se to dogodi između maja i jula 2026. godine, i 96% šanse da traje tokom zime 2026/27. Štaviše, prema najnovijim projekcijama ECMWF-a, temperature u ključnom tropskom Pacifiku mogle bi dostići +3 stepena Celzijusa iznad proseka, nivo koji bi mogao da nadmaši rekorde iz 1877. i 2015. godine.
Dipti Sing, profesorka na Državnom univerzitetu u Vašingtonu, rekla je za Vašington post šta je teško propustiti:
- Ono što je sada drugačije jeste to što su naša atmosfera i okeani znatno topliji nego što su bili 1870-ih, što znači da bi povezani ekstremi mogli biti još ekstremniji - pribojava se ona.
Iako je čovečanstvo napredovalo u tehnološkom smislu i svakako smo otporniji kao društvo nego što smo bili 1877. godine, ipak smo i dalje osetljiviji i još uvek nespremni na odgovore klimatskih i prirodnih promena.
Njegovi indirektni efekti mogu biti ozbiljniji od direktnih. Ako El Ninjo pogodi žitnice Azije, Brazila i afričkog Sahela, Evropu može da pogode rastuće cena hrane, migracionog pritiska i geopolitičke nestabilnosti, dok prema predviđanjima naučnika Mediteran, region koji se već najbrže zagreva u Evropi, postaje zona posebnog rizika.
Za evropskog potrošača, ovo konkretno znači - rast cena kakaa, jestivih ulja, pirinča i šećera, kafe, čaja, čokolade, soje i ostalih namirnica koje dolaze iz delova sveta na koje El Ninjo ima najveći uticaj i to su uglavnom oko Tihog okeana.
(Mape) Stiže "Super El Ninjo" kakav svet ne pamti: Proglašen "kod crveno" za Balkan
(Blic/Jutarnji.hr/CNN)