Strah od raspleta
Previranja na Bliskom istoku, pre svega u Egiptu, mnogo su ozbiljnija nego što na prvi pogled izgledaju, jednostavno zbog toga što će njihov rasplet u velikoj meri opredeliti ne samo sudbinu Arapa u celini već će u značajnoj meri uticati na prilike u svetu. Na takav zaključak upućuje sama priroda događaja koji nisu reciklaža već viđenog nadmetanja za vlast istorodnih garnitura. Reč je, naprotiv, o nečemu suštinski različitom. O kraju jednog razdoblja u kome su, kao nedavno „realni socijalizam“, autokratski režimi „iscrpeli svoje istorijske mogućnosti“. Bez zluradosti se, čak, može reći da su, imajući u vidu kako su upravljali, i previše trajali. Bio je to u suštini jednostavan obrazac, u kome se vlast održavala uz pomoć vojske i policije, a vladajuća porodica i svi oko nje neumereno bogatili. Samo se po sebi razume da su u takvom sistemu parlament i jedina vladajuća stranka imali ulogu dekora, a narod postojao samo kao fikcija.