Amerika šalje hiljade marinaca i elitnih vojnika, uz podršku nosača aviona, a invazija se čini kao ozbiljna opcija, a ne samo demonstracija sile
Fokus je na opasnosti od iranskog obogaćenog uranijuma i mogućnosti da radioaktivni materijal završi u pogrešnim rukama, što stručnjaci nazivaju "nuklearnom anarhijom"
Američki predsednik Donald Tramp (79) doneo je odluku koja bi rat mogla da odvede u potpuno nov, opasan pravac. Kopnena invazija na Iran dugo se smatrala poslednjom merom. Ali s obzirom na krhke pokušaje mirovnih pregovora, američka vlada je izgleda spremna da ide na sve ili ništa, sa samo jednim finalnim ciljem.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) poslao je nekoliko hiljada kopnenih trupa u Iran, među kojima je 4.500 marinaca i skoro 3.000 boraca 82. američke vazdušno-desantne divizije, elitne jedinice koja je već bila angažovana u Normandiji, Vijetnamu, na Kosovu, u Avganistanu i Iraku. Uz to, Tramp šalje još dva nosača aviona - Bokser i Tripoli - u region. Najkasnije za nekoliko dana sve snage bi trebalo da stignu na odredište, a prema pisanju lista "Volstrit džornal", uskoro će im se pridružiti još 10.000 vojnika.
Malo ko veruje da Tramp masovno raspoređivanje trupa koristi samo kao sredstvo zastrašivanja. Iran očekuje skori kopneni napad, kako je na društvenoj mreži "Iks" (X) naglasio predsednik parlamenta Mohamed Baker Galibaf. Četiri nezavisna izvora iz Trampovog okruženja potvrdila su za "Aksios" da je samoproglašeni "mirotvorac" na korak od kopnene invazije na Iran.
Tri scenarija
Američki vrhovni komandant očigledno se nada da će ovim potezom onesposobiti iranski režim i time stvoriti idealne uslove za predstojeće pregovore, piše švajcarski "Blik".
U fokusu su tri ostrva. Svaka od tih tačaka je vojno dostižna i politički izuzetno rizična.
- HARG: Njegove priobalne vode čine ga idealnim za pristajanje i utovar nafte na teške tankere. Iran preko ovog malog ostrva obavlja 90 odsto svoje trgovine naftom i zarađuje do 300 miliona dolara dnevno, zbog čega ostrvo Harg nazivaju i "mašinom za novac". Ako SAD preuzmu ostrvo, presušiće ubedljivo najvažniji izvor prihoda za iranski režim. Ako bi Iran uništio infrastrukturu na ostrvu da je ne bi prepustio Amerikancima, to bi svetsku ekonomiju gurnulo u krizu i dovelo do naglog rasta cena nafte, što bi osetili i "obični" građani. Osvajanje Harga bi bilo izvodljivo, ali najopasnije bi bilo zadržati ga budući da je udaljeno samo 25 kilometara od iranske obale što znači da bi bilo pod stalnom vatrom.
- LARAK: Nalazi se na strateški veoma povoljnoj poziciji za kontrolu Ormuskog moreuza. Iran je na ovom ostrvu rasporedio bunkere, radarske sisteme i ofanzivno naoružanje, pomoću kojih bi u svakom trenutku mogao da blokira pomorski saobraćaj kroz moreuz.
- ABU MUSA: I ovo ostrvo, površine svega 13 kvadratnih kilometara, strateški je važno za nadzor moreuza. Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) godinama se spore oko toga kome ostrvo zapravo pripada.
Prvi takav napad od Drugog svetskog rata
Kako bi izvršila pritisak na režim i mogla da prikaže neku vrstu pobede, američka vlada je izgleda spremna da preuzme ogromne rizike takve kopnene invazije. To bi bio prvi amfibijski napad - kombinovana vojna operacija u kojoj pomorske, kopnene i vazdušne snage zajedno napadaju obalu koju brani neprijatelj - još od američke invazije na japansko ostrvo Okinava 1945. godine. Gubici bi bili gotovo neizbežni.
Unutrašnji politički troškovi koje bi Tramp morao da plati zbog poginulih sinova i ćerki kod kuće bili bi visoki. Već sada, prema anketi Istraživačkog centra "Pju", šest od 10 Amerikanaca je protiv rata. Ako još Amerikanaca pogine u Trampovoj bliskoistočnoj bici, raspoloženje će se dodatno pogoršati.
Ipak, američki lider teško da može da se povuče bez da postane predmet podsmeha ne samo iranskog režima, već i velikog dela sveta. Verovatno je da će u narednim nedeljama otići još korak dalje i poslati specijalne jedinice na iransko kopno kako bi obezbedio oko 450 kilograma uranijuma koji Iran još poseduje, piše "Blik".
Opasnost od iranskog uranijuma
Iranci su, navodno, obogatili uranijum do 60 odsto, što je dovoljno za pravljenje takozvanih "prljavih bombi" kojima bi celi gradovi mogli da budu radioaktivno kontaminirani. Da Iran može da lansira svoje oružje širom sveta, dokazao je prošle nedelje kada je izvršio dva raketna napada na ostrvo "Dijego Garsija" udaljeno 4.000 kilometara.
Fabijan Hofman, istraživač sa Univerziteta u Oslu, piše na svom blogu "Missile Matters" da nema alternative kopnenoj invaziji ako SAD zaista žele da budu sigurne da je sav obogaćeni uranijum uništen ili zaplenjen.
Paradoksalno, situacija na Bliskom istoku posle mesec dana rata izgleda upravo ovako: što su SAD uspešnije u udarima na iranski režim i što je verovatnije da će različite frakcije vojske ili Iranske revolucionarne garde u haosu pokušati da preuzmu vlast, to je veća opasnost da radioaktivni materijal završi u pogrešnim rukama. Stručnjaci govore o "nuklearnoj anarhiji". Diplomatskim putem se više gotovo ništa ne može postići.
Danas se američka kopnena invazija još čini kao jedna od nekoliko mogućnosti za dalji razvoj situacije u Iranu. Vrlo brzo bi to mogla postati poslednja opcija da se spreči globalna eskalacija "prljavog" rata, zaključuje "Blik".
Emirati se spremaju da uđu u rat, najavljeno Trampovo vanredno obraćanje, a sve o tome čitajte u našem blogu.
Na pomolu najkraviji rat ikada: NATO zemlja u blizini Balkana može u biblijski sukob.
(Mapa) Srbija u dometu "svemirskog monstruma": Iransko oružje može da sravni London i Pariz.
(Mapa) Amerika šalje vojsku u NATO tvrđavu u blizini Srbije: Rat će opasno eskalirati.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Blick.ch)
