Mape pokazuju da se led kreće sporo, samo 90 cm dnevno, a na određenim mestima brzo i do gotovo 15 cm dnevno
Glečer Sermek Kudžalek ponekad je dostizao brzinu i do 50 metara dnevno, što ga čini jednim od najbržih na Zemlji
Satelitski podaci pokazuju da polarni ledeni pokrivači ne pucaju niti se urušavaju odjednom. Uglavnom se pomeraju – polako, ali neumoljivo.
Svakog dana, ogromne reke leda ističu iz središta Grenlanda i Antarktika prema moru. To kretanje odlučuje koliko će leda završiti u okeanu i koliko brzo će nivo mora da raste.
Godinama su se naučnici mučili da prate to kretanje na jasan i stalan način. Snežne oluje, meseci tame i ogromna udaljenost činili su redovna posmatranja gotovo nemogućim.
Sada su 10-godišnji satelitski snimci promenili tu sliku. Po prvi put istraživači mogu da posmatraju tok leda preko oba kontinenta bez prekida, iz sedmice u sedmicu i iz godine u godinu. Ova dugoročna perspektiva je važna. Brzina leda nije samo detalj. To je jedan od najjačih tragova koje naučnici imaju za razumevanje koliko brzo zaleđeni džinovi planete reaguju na zagrevanje sveta, stoji u studiji objavljenoj u časopisu "Sajens direkt".
Sateliti mere brzinu polarnog leda
Skup podataka obuhvata period od 2014-2024. i obuhvata brzine toka leda preko čitavih ledenih ploča Grenlanda i Antarktika, prenosi N1info.ba. Podaci dolaze sa radarskih instrumenata koji mogu da vide kroz oblake i tamu, čineći polarne zime jednako vidljivim kao i letnje dane.
Mape pokazuju da se led kreće sporo, samo 90 cm dnevno, a na određenim mestima brzo i do gotovo 15 cm dnevno. Duž obale Antarktika, veliki deo leda je zabeležen svakih 6-12 dana, što je omogućilo naučnicima da otkriju promene koje su ranije prolazile nezapaženo.
- Pre lansiranja "Sentinel-1", odsustvo doslednih SAR posmatranja iznad polarnih glečera i ledenih pokrivača predstavljalo je glavnu prepreku dugoročnim klimatskim zapisima. Danas, rezultirajuće mape brzine nude izvanredan pogled na dinamiku ledenog pokrivača, pružajući pouzdan i bitan zapis podataka za razumevanje polarnih regiona u brzo promenjivoj globalnoj klimi - rekli su naučnici.
Tiho ubrzanje Antarktika
Na zapadnoj strani Antarktika, jedan glečer se ističe - Pajn Ajland, već poznat po svojoj nestabilnosti, pokazao je stalan porast brzine u tački gde se led odvaja od tla i počinje da pluta.
Tokom desetogodišnjeg perioda, protok je tamo porastao sa 10,6 m dnevno na 12,7 m dnevno.
Obližnji glečeri su također ubrzali tempo. Naučnici povezuju ove promene s toplijom okeanskom vodom, istanjivanjem plutajućih ledenih polica i pomeranjem linije uzemljenja dalje u unutrašnjost.
Najbrže ledene reke na Grenlandu
Grenland priča drugačiju priču, onu obeleženu ekstremnom brzinom. Nekoliko izlaznih glečera usmerava led prema moru prosečnom brzinom do 15 metara dnevno.
Jedan glečer Sermek Kudžalek ponekad je dostizao brzinu i do 50 metara dnevno, što ga čini jednim od najbržih na Zemlji.
Dalje u unutrašnjosti, severoistočni grenlandski ledeni tok počinje u blizini ledenog pokrivača, gde se led jedva pomiče. Odatle se proteže prema obali poput zaleđenog autoputa, noseći led iz dubine polarnog ledenog pokrivača. Nivo detalja je zapanjujući. Sa rezolucijom od 200 do 250 metara, naučnici mogu da prate kretanje leda preko dolina, grebena i zona uzemljenja, prateći kretanje tokom perioda kraćih od sedmice ili dužih od decenije.
Zašto je brzina važna za nivo mora
Brzina kretanja leda nije apstraktan broj. Ona govori naučnicima koliko se leda ispušta u okean. To ispuštanje direktno utiče na procene budućeg porasta nivoa mora.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, porast nivoa mora uzrokovan je dvema glavnim silama:
- zagrevanjem okeanske vode koja se širi
- topljenjem leda na kopnu
Grenland i Antarktik dominiraju u toj drugoj kategoriji. Zajedno sadrže dovoljno leda da podignu globalni nivo mora za desetine stopa ako se potpuno izgubi. Čak i trenutni nivoi gubitka leda već utiču na obalne zajednice. Poplave, jači olujni udari i erozija više nisu daleke pretnje za mnoge regione.
Satelit za polarni led
Satelitska misija koja stoji iza ovog rekorda promenila je način na koji se prate polarna područja. Njegov radarski instrument proteže se gotovo 12 metara u dužinu i radi na način koji omogućava kontinuirano snimanje, bez obzira na oblake ili tamu. Nuno Miranda, menadžer misije Sentinel-1 u ESA-i, objasnio je ovu promenu.
- Pre Sentinela-1, generisanje takvih rezultata zahtevalo je kombinovanje podataka sa više senzora tokom nekoliko godina. Sa Sentinelom-1, ovi rezultati se sada proizvode godišnje, a zahvaljujući napretku u nauci, čak i mesečno - rekao je on.
Miranda je dodao da ovaj proboj omogućava praćenje ovih udaljenih područja sa neviđenom vremenskom rezolucijom.
- To je neophodan alat jer 2025. obeležava još jednu rekordnu godinu zagrevanja Arktika, gde brze promene zahtevaju pažljivije i češće posmatranje - rekao je on.
Misija je također proširila upotrebu radarske interferometrije, omogućavajući merenje kretanja leda na mnogo većim površinama nego pre.
Izgradnja budućeg rekorda
Lansiranje četvrtog satelita, Sentinel-1D, krajem 2025. obnavlja i poboljšava pokrivenost Grenlanda i Antarktika. Redovna posmatranja svakih šest dana ili manje ponovo su moguća. Produkti brzine kretanja leda sada se generišu kao deo Kopernikus usluge za klimatske promene.
- Vremenske serije brzine kretanja leda za Antarktik i Grenland su ključna komponenta C3S kriosferske službe i ključni doprinos praćenju uticaja globalnog zagrevanja u nekim od najosetljivijih regiona sveta - rekao je Hoakin Munjoz Sabater iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze.
Budući planovi uključuju uparivanje ovih podataka s radarom iz predstojeće misije ROSE-L, čime bi se rekord dodatno proširio. Tomas Nagler, izvršni direktor kompanije ENVEO IT i koautor studije, naglasio je značaj satelitskog snimka.
- Sentinel-1 je revolucionirao naš pogled na polarne ledene ploče pružajući kontinuirana, vremensko nezavisna radarska merenja koja otkrivaju kretanje leda u neviđenim detaljima, transformirajući tok leda iz retkog snimka u dinamičan, merljiv proces - rekao je Nagler.
- Nadovezujući se na ovo nasleđe, integracija Sentinela-1 sa predstojećom misijom ROSE-L dodatno će poboljšati posmatranja toka leda, omogućavajući preciznije i stabilnije praćenje dinamike ledenog pokrivača - dodao je on.
