Podaci ukazuju na alarmantne razlike u ponašanju ledenih ploča, naročito ubrzano topljenje ispod Denmana.
Nakon dve i po godine, istraživači su prikupili informacije o morskim profilima koji uključuju prva direktna merenja ispod Denman i Shackleton ploča.
Ono što je trebalo da bude rutinsko okeanografsko merenje pretvorilo se u jedno od najvrednijih naučnih "slučajnih otkrića“ poslednjih godina. Mali autonomni Argo robot, koji su australijski istraživači pustili u vode Istočne Antarktike, nestao je ispod masivnih ledenih ploča – da bi se posle više meseci vratio sa podacima kakvi do sada nisu postojali.
Istraživački tim australijskog CSIRO-a 2020. godine poslao je robota u blizinu glečera Totten, sa jasnim ciljem: praćenje temperature i saliniteta okeana. Međutim, snažne morske struje odnele su uređaj daleko južnije nego što je planirano, ispod ledene ploče Denman, jednog od najnepristupačnijih delova Istočne Antarktike. Ubrzo potom, signal je nestao i naučnici su pretpostavili da je misija izgubljena.
Neplanirana misija ispod leda
Umesto kraja, usledio je neočekivan preokret. Nakon osam meseci provedenih ispod leda, robot je ponovo izronio i počeo da šalje podatke. Tokom tog perioda, uređaj je automatski merio temperaturu i salinitet okeana na svakih pet dana – od morskog dna pa sve do donje strane ledenih ploča.
U ukupnom radu, koji je trajao više od dve i po godine, Argo robot je prikupio 195 detaljnih profila okeana, uključujući i prva direktna merenja ikada zabeležena ispod ledenih ploča Denman i Shackleton. Putanju robota naučnici su kasnije rekonstruisali analizom njegovih „sudara“ sa ledom i poređenjem sa satelitskim snimcima debljine ledenih masa.
Alarmantne razlike između ledenih ploča
Podaci su otkrili značajne razlike u ponašanju dve susedne ledene strukture. Dok severni deo ledene ploče Shackleton za sada ostaje relativno zaštićen od toplijih okeanskih struja, situacija ispod Denmana izgleda znatno ozbiljnije. Tamo su već zabeleženi uslovi koji ukazuju na ubrzano topljenje leda iz donjih slojeva.
Istraživači naglašavaju da je termalni sistem ispod antarktičkih ledenih ploča složen i trenutno još uvek omogućava prividnu stabilnost. Ipak, čak i mali porast temperature okeana mogao bi da poremeti tu ravnotežu i ubrza gubitak leda, sa direktnim posledicama po globalni nivo mora.
Greška koja je otvorila nova vrata nauci
Izdržljivost robota i naučna vrednost njegove „greškom“ izvedene misije pokazali su koliki potencijal imaju autonomni instrumenti u istraživanju oblasti koje su ljudima praktično nedostupne. Iako ovakvi uređaji ne mogu da probiju debele ledene ploče, njihova sposobnost da prikupe podatke iz podlednih zona od presudne je važnosti za unapređenje klimatskih modela.
Kako ističu naučnici, upravo ovakva merenja pomažu da se preciznije proceni brzina budućeg topljenja antarktičkog leda i rizik od porasta nivoa mora u decenijama koje dolaze.
