Ruski propagandisti kritikuju Sjedinjene Države, ističući opasnost za Rusiju nakon eliminacije ruskih saveznika
Za Moskvu, kriza u Iranu predstavlja i šansu da ojača narativ o zapadnoj pretnji
Američko-izraelski napadi na Iran i atentat na ajatolaha Alija Hamneija dodatno su produbili paranoju ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa sopstvenom dugovečnošću, ali i njegov snažan poriv za političkim opstankom koji znači samo jedno - u Ukrajini mora da pobedi po svaku cenu, piše briselski "Politiko".
Poslednji put kada su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael bombardovali Iran, jedan novinar je pitao ruskog lidera kako bi reagovao ako bi Hamnei bio ubijen.
- Ne želim čak ni da razgovaram o tome - odgovorio je Putin.
Manje od devet meseci kasnije, nakon što je ajatolah Hamnei poginuo u subotu u ciljanom napadu koji je predvodio Izrael uz podršku SAD u subotu, Putin je imao malo izbora osim da osudi atentat. Predsednik Rusije je u saopštenju naveo da je ubistvo Hamneija "zločin počinjen ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava".
Reakcija je bila oštrija nego posle hapšenja još jednog nekadašnjeg ruskog saveznika početkom ove godine, predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Ipak, Putin nije imenovao države koje stoje iza ubistva, piše "Politiko".
Ubistvo Gadafija za Putina je "vrhunac izdaje"
U ruskim krugovima, smrt Hamneija izazvala je poređenja sa padom još jednog diktatora - Moamera Gadafija. Ruski novinar Mihail Zigar rekao je da je Putin bio "van sebe od besa" kada je video snimak nasmrt pretučenog Gadafija posle intervencije NATO-a 2011.
- Celom svetu su pokazali kako je ubijen, u lokvi krvi. Da li je to demokratija? - pitao je tada besno Putin tokom televizijske konferencije za novinare.
On se u maju 2012, vratio na mesto predsednika posle perioda provedenog na funkciji premijera. Njegova misija, kako se činilo, bila je da prekine približavanje Zapadu i iskoreni unutrašnje nezadovoljstvo.
"Upravo je Gadafijeva smrt postala prelomna tačka u ruskoj politici - i spoljnoj i unutrašnjoj", napisao je Aleksandar Baunov, viši saradnik Karnegi centra Rusija-Evroazija sa sedištem u Berlinu.
Prema njegovim rečima, to što su SAD i Evropa dozvolile da jedan svetski lider bude tako brutalno svrgnut, Putin je, kao bivši agent KGB-a, doživeo kao "vrhunac izdaje". Tokom godina, on je tonuo u sve veću izolaciju.
Panika u ruskim krugovima zbog svrgavanja dvojice ruskih saveznika u kratkom roku
Nedavni događaji dodatno su produbili Putinovu paranoju. Svrgavanje dvojice ruskih saveznika - Madura i Hamneija - u kratkom vremenskom razmaku navelo je neke komentatore nastrojene Kremlju da prekrše neformalno pravilo koje važi od povratka američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću: izbegavati otvorenu kritiku Sjedinjenih Država ili njihovog lidera.
Dok je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev napisao da je američki napad na Iran pokazao Trampovo "pravo lice", ruski televizijski voditelj i propagandista Vladimir Solovjov optužio je SAD da se ponašaju "kao predator" koji koristi diplomatiju da "namami plen da spusti gard pre nego što mu zarije zube u grlo".
- Da li shvatamo da je razgovor o Iranu ujedno i razgovor o Rusiji? - upitao je gledaoce.
Aleksandar Dugin, ultranacionalistički ruski filozof poznat kao "Putinov mozak", upozorio je da bi Vašington mogao da planira da isto uradi i Rusiji.
- Jednog po jednog, naše saveznike sistematski eliminišu. Jasno je ko je sledeći i jasno je šta zapravo znače pregovori sa takvim neprijateljem - dodao je, misleći na mirovne pregovore o Ukrajini čiji su posrednik Sjedinjenje Države.
Portal nastrojen Kremlju "Segodnja.ru" to je sročio još direktnije, objavivši tekst pod naslovom "Kako će nas ubiti?".
Putinov cilj i prednosti napada na Iran
Kremlj je, nasuprot tome, zauzeo znatno više diplomatski ton. Dan nakon što je Putin osudio ubistvo Hamneija, njegov portparol Dmitrij Peskov izrazio je "duboko razočaranje" zbog neuspeha američkih pregovora sa Iranom, ali i "duboku zahvalnost" za napore SAD da posreduju u postizanju mira u Ukrajini.
- Pre svega, mi verujemo samo sebi i branimo sopstvene interese - dodao je.
Poruka je bila jasna: Putin neće dozvoliti da mu osećanja prema Iranu stanu na put ciljevima u Ukrajini.
- Njegovo najveće oružje u tom sukobu bila je spremnost i sposobnost Trampove administracije da izvrši pritisak na Ukrajince i Evropljane. I zato nema apsolutno nikakvog razloga da se tog oružja odrekne. Putin neće rizikovati ličnu bezbednost, bezbednost svog režima ili svoju viziju ruske nacionalne bezbednosti da bi pomogao Irancima, Severnokorejcima, Kinezima ili bilo kome drugom - objasnio je Sem Grin, profesor ruske politike na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Za Moskvu, kriza u Iranu ima i određene prednosti:
- mogućnost rasta cena nafte
- razdor između Evrope i SAD oko načina rešavanja posledica
- skretanje pažnje Vašingtona sa rata u Ukrajini
Trampovi potezi takođe jačaju njegovu unutrašnju i međunarodnu naraciju o opasnostima zapadne hegemonije.
Štaviše, Putin poseduje sredstvo odvraćanja koje ni Gadafi ni Hamnei nisu imali - najveći nuklearni arsenal na svetu. Međutim, nuklearno oružje ne pruža zaštitu od pretnji iznutra.
Prema rečima Grina, ruski predsednik zna da diktatori koji akumuliraju toliku moć i zadrže je tako dugo kao Putin, obično odlaze sa vlasti na jedan od dva načina: "Ili hapšenjem ili u kovčegu".
(Mapa) Iranske rakete mogu da stignu do Srbije: Američke baze u Evropi na nišanu.
Dubai - od pustinje do simbola luksuza: Miran grad u kom živi hiljade Srba pretvoren je u pakao.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
