Rusija gubi uticaj na tradicionalne saveznike u međunarodnoj sferi
Analitičari ocenjuju da je ruski međunarodni uticaj znatno oslabio
Iako Moskva podržava iranski režim i naziva antivladine proteste "uvezenim" i "nametnutom obojenom revolucijom" koja želi da sruši legitimnu vladu, Rusija, odnosno ruski predsednik Vladimir Putin, ne namerava da pruži direktnu podršku ajatolahu Aliju Hamneiju .
- Rusija jednostavno nema resurse niti mogućnosti, osim verbalno i veoma oprezno, da pomogne iranskom režimu da se odupre najvećem talasu protesta - piše ruski nezavisni portal Meduza, pozivajući se na izvore u Kremlju.
Prema njihovim rečima, Putin je potpuno fokusiran na rat u Ukrajini, koji ga potpuno iscrpljuje, a izvor iz Kremlja takođe navodi da i da se Putin ne želi zameriti niti svađati sa Donaldom Trampom jer smatra da bi on zbog svih svojih drugih aktivnosti - Venecuela, Kuba, Irana i Grenlanda - mogao da ostavi Ukrajinu po strani i pusti je niz vodu, čemu se, prema pisanju portala, "u Moskvu jako nadaju".
Ukrajina je jedina važna
- Za Putina je osvajanje čak i najmanjeg sela u Ukrajini trenutno važnije od svega drugog, važnije od spasavanja Bašara el Asada, Nikolasa Madura, Kube ili ajatolaha Alija Hamneija - rekao je ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov nezavisnoj ruskoj televizijskoj stanici u egzilu.
On je istakao da su Putinu trenutni prioriteti Ukrajina i normalizacija odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Neki izvori navode da se nada da je u toku "nova preraspodela sfera uticaja u svetu" i da bi tu Rusija mogla imati koristi od toga.
- Rusija malo šta može da učini da spase iranski režim - rekao je Bilal J. Sab, analitičar za Bliski istok i Severnu Afriku u Čatam Hausu.
- Pretpostavka da će Rusija priskočiti u pomoć Iranu ili pružiti značajnu vojnu podršku kako bi ojačala režim verovatno se neće ostvariti - citirao ga je Blumberg.
Iran je bio važan saveznik Rusije
Sulejmanov navodi da je indikativno to što se Putin još nije "žalio" na hapšenje Nikolasa Madura, kao što nije komentarisao ni američke napade-upade na ruske tankere iz takozvane flote iz senke.
Podsetimo se da je Rusija potrošila više od 30 milijardi dolara za Venecuelu u poslednjih deset godina. Sve to pokazuje da Putin više nema moć da spase svoje partnere ili saveznike, kao što je to učinio 2015. godine intervenišući u Siriji. Na kraju, u poslednjih nešto više od godinu dana, pustio je niz vodu ili nije mogao da pruži ruku nijednom od svojih saveznika. Pao je Bašar el Asad i izgubio je rat u Siriji, gde je ostao bez važnih baza koje Rusiju onemogućavaju da u toj regiji - Bliskom istoku i Severnoj Africi - bude važan faktor.
Dalje, Jermenija, kojoj nije pomogao u ratu sa Azerbejdžanom, izmiče mu iz ruku, sada je proteran iz Venecuele, a Iran, kao strateški partner, čak i ako režim nekako uspe da opstane, više neće moći da održava odnose na sadašnjem nivou. Jasno je da bi svaka druga vlada u Iranu koja će doći ili bi došla posle takvog talasa protesta bila neprijateljski nastrojena prema Rusiji, ili bi se okrenula od nje.
Iran je bio važan saveznik Rusije u veoma nestabilnom regionu Bliskog istoka, bio je njen saveznik u kontaktima sa Pakistanom i Indijom, i ne treba zaboraviti da je uoči agresije na Ukrajinu Teheran prodao Moskvi oružje u vrednosti od tri milijarde dolara.
Papirni tigar
Rusija je, s druge strane, prodala neke od svojih sistema protivvazdušne odbrane Iranu, ali su oni potpuno zakazali u Venecueli. Sada mnogi analitičari smatraju da se Rusija dokazala kao papirni tigar u sferi bezbednosti svojih saveznika, kako navodi Blumberg, prvo u Siriji i Venecueli, pa je pitanje kako će reagovati ako se Kuba i Nikaragva nađu u opasnosti.
Izvor Meduze u Kremlju tvrdi da je "sav potencijal Rusije trenutno usmeren ka Ukrajini" i da je važno ostati na površini u međunarodnim odnosima kako bi se učestvovalo u "novom svetskom poretku" koji se sprema.
Ali, prema pisanju Meduze, Putin je spreman da žrtvuje sve ako mu to da prednost u Ukrajini. Važno mu je da svojoj javnosti – koja, kako kažu nezavisni izvori, pokazuje sve veći zamor od rata - pokaže da vodi uspešan rat u Ukrajini. Prema rezultatima nekih nezavisnih anketa, skoro dve trećine Rusa, više od 63 odsto njih, želelo bi da se rat završi i da Rusija i Ukrajina potpišu "kompromisni mirovni sporazum".
To pokazuje da je Rusija potpuno opsednuta ratom u Ukrajini, ali i činjenicu da je svesna da više nema snage za ono što stalno glumi - veliku silu koja mora biti "deo" svake svetske krize. Međutim, sada pokušava da iskoristi činjenicu da je Moskva bila posrednik u tajnim pregovorima između Izraela i Irana u vezi sa tim da Izrael neće napasti Iran ako Teheran obeća da neće napasti i pretiti Izraelu.
Međutim, važno je napomenuti da je ovaj sporazum postignut početkom decembra 2025. godine, nekoliko nedelja pre nego što je u Iranu izbio ustanak protiv režima koji je ozbiljno potresao tamošnju vladu, i sada se mnogi pitaju koliko je ovaj sporazum uopšte važan, odnosno koliko bi se stranke mogle pridržavati njega.
Tramp: Putin se plaši Amerike koju ja predvodim
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je pre nekoliko dana da se predsednik Rusije Vladimir Putin plaši SAD, ali ne i Evrope.
- I očigledno je, rekao bih, da se predsednik Putin ne plaši Evrope, on se plaši Sjedinjenih Američkih Država, koje ja predvodim. Nema straha od Evrope - rekao je američki lider, preneo je CNN.
(Meduza, Blumberg, CNN)
