Kina izražava zabrinutost zbog gubitka energetskih uloga u Venecueli, što otvara prostor Rusiji za profitiranje
Zapad smatra Madurov pad signalom promenjenih globalnih odnosa i povećanjem diplomatske koordinacije
Nikolas Maduro stajao je na Crvenom trgu rame uz rame sa Vladimirom Putinom, dok su ruski MiG-ovi nadletali Moskvu povodom Dana pobede, u maju 2025. godine. "Rusija nije samo saveznik Venecuele, ona je ključna sila čovečanstva", poručio je tada Maduro. Bila je to scena koja je trebalo da simbolizuje multipolarni svet, Rusija, Kina i Venecuela protiv "imperijalnog Zapada". Samo pola godine kasnije, sve se urušilo: američki specijalci su 3. januara ove godine sleteli na aerodrom u Karakasu, uhvatili Madura i njegovu suprugu i prevezli ih u Njujork, gde im se sudi zbog međunarodne trgovine drogom.
Iz Moskve, tišina. Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je tek protokolarnu izjavu o "zabrinutosti" i pozvalo na "dijalog Vašingtona i Karakasa". Putin, koji je još u decembru Maduru uputio novogodišnju čestitku, nije izgovorio ni reč.
"Rusija više ne brani svoje saveznike, ona brani samo sebe"
Kako piše Financial Times, to nije slučajna diplomatska tišina: reč je o odmerenom potezu koji otkriva novu fazu ruske spoljne politike, tiho povlačenje sa globalne scene kako bi se očuvala energija za rat u Ukrajini i odnose sa Kinom.
"Rusija više ne brani svoje saveznike, ona brani samo sebe", piše The Atlantic, ističući da je Moskva vojno i ekonomski preopterećena da bi istovremeno održavala režime od Sirije do Latinske Amerike.
Zanimljivo, u istom tonu oglasio se i Politiko, navodeći da Kremlj "nije bio zatečen Madurovim padom" i da je Vašington "diskretno informisao Moskvu o planiranoj operaciji". Drugim rečima, SAD se osigurao da Putin ne reaguje.
"Strateško stezanje kineskih energetskih arterija"
Dok ruska štampa piše o Maduru samo u rubrikama hronike, kineski mediji reaguju uznemireno. Venecuela je godinama bila kineska energetska ekspanzija u Latinskoj Americi, sa investicijama većim od 60 milijardi dolara. Nakon Madurovog odlaska, čitava ta mreža pada. Foreign Policy u najnovijoj analizi sugeriše da je američka akcija u Venecueli imala dvostruki cilj: ne samo "povratak uticaja u zapadnoj hemisferi", nego i "strateško stezanje kineskih energetskih arterija".
Ako Peking izgubi pristup venecuelskoj nafti, biće primoran da poveća uvoz iz Rusije, po cenama koje diktira Moskva. Time Putin, iako javno ćuti, zapravo profitira. "To je tiha simbioza", piše FP: "Amerikanci izbacuju Kineze iz Latinske Amerike, a Rusi preuzimaju energetski višak koji Kina treba". Drugim rečima, Putin možda i nije "prepustio" Madura, možda ga je prodao.
Ćutanje kao strategija
U Vašingtonu, predsednik Donald Tramp slavi Madurovo hapšenje kao "istorijski čin američke pravde" i signal svima "koji diraju američke interese u dvorištu zapadne hemisfere".
No, kako napominje The Economist, način na koji je to izvedeno, brzina, preciznost, minimalna međunarodna reakcija, pokazuje da se svet promenio. U 21. veku više nije potrebno slati vojsku da bi se pokazala moć; dovoljna je politička koordinacija i obaveštajna tišina.
Rusija to zna. Putinovo uzdržano ponašanje nije slabost, već svesno izbegavanje eskalacije u trenutku kada Moskva pokušava da "normalizuje" odnose sa Vašingtonom. Dok Trampova administracija preuzima dominantniju ulogu posrednika između Ukrajine i Rusije, Kremlj zna da otvorena kritika zbog Venecuele može ugroziti novo, pragmatično partnerstvo koje mu je ključno za pregovore u Evropi.
"Putin sada možda jasnije vidi lični rizik"
Vesti o Madurovom padu dočekane su u Kijevu sa mešavinom radosti i opreza. Analitičari sa Nacionalnog univerziteta u Kijevu smatraju da ovaj događaj može imati neizravne koristi za Ukrajinu: otvaranje Venecuele američkim naftnim kompanijama sniziće cene energenata, čime se smanjuju ruski prihodi i kapacitet za dugoročno finansiranje rata.
No, možda Rusija i profitira, jer će popuniti prazninu i nadomestiti naftu koju je Kina dobijala iz Venecuele.
Politolog Petro Oleščuk dodaje i psihološki element: "Putin sada možda jasnije vidi lični rizik. Gadafi, sada Maduro, to su ogledala kroz koja on posmatra sebe".
Ako Kremlj oseti da njegova sigurnost nije zajamčena, to može ubrzati traženje političkog izlaza iz rata.
"Raspad ruskog ekosistema saveznika"
Zapadni analitičari sve češće govore o "raspadu ruskog ekosistema saveznika". Moskva je već izgubila Jermeniju, u Siriji je marginalizovana, a sada i u Latinskoj Americi ostaje bez uporišta. Sve je slabiji i savez zemalja BRICS-a.
A Kuba, tradicionalni saveznik, pod sve većim je pritiskom Vašingtona i ne želi da rizikuje sankcije zbog podrške Rusiji. "To je kraj jedne ere", konstatuju analitičari. "Svet u kojem su ruski bombarderi pokazivali zastave iznad Kariba, više ne postoji".
Ipak, među zapadnim diplomatama raste sumnja da Putinovo ćutanje ne treba tumačiti samo kao slabost. Neki u Briselu i Berlinu smatraju da Kremlj namerno izbegava javni sukob sa SAD jer duže gleda na odnos sa Kinom. Ako Vašington oslabi Peking u energetskom smislu, Rusija se automatski vraća u igru kao neophodan posrednik i izvoznik. "To je Putinov tihi trijumf kroz američku pobedu", zaključuje Euractiv u nedavnom osvrtu.
Kremlj možda ćuti, ali taj muk odjekuje
Na površini, Madurov pad izgleda kao američka pobeda i ruski poraz. No, u svetu u kojem energetske i sigurnosne veze vrede više od političkih deklaracija, granice između gubitnika i pobednika postaju nejasne. Kremlj možda ćuti, ali taj muk odjekuje.
On znači da Moskva više ne reaguje po inerciji, već taktizuje. A Maduro, nekada simbol ruskog otpora Zapadu, sada je samo fusnota u širem geopolitičkom obračunu iz kojeg svi pokušavaju da izvuku barem trunku koristi.
