Ormuski moreuz postao je poprište sukoba između Irana i SAD, uz blokade i vojne napade s obe strane
SAD je najpre pokušala da uvede taksu od 20 odsto za prolaz brodova, ali je Tramp kasnije odustao i tražio od bogatih zalivskih zemalja da finansiraju američku zaštitu
Rat pa primirje, pa ponovo sukob, pa kratki predah za sporazum, i onda opet bombe, projektili i nova pomorska blokada. Od pre nedelju dana, Amerika ponovo gađa iranske pomorske i kopnene ciljeve, dok Teheran uzvraća po američkim vojnim bazama u regionu. Linija razdora - Ormuski moreuz, kroz koji prolazi, ili bolje reći - prolazila je četvrtina svetske nafte. Dok Donald Tramp svakodnevno iznenađuje idejama – od naplate taksi brodovima za prolaz, do "reketa" bogatim zemljama Persijskog zaliva, glavno pitanje između želja Vašingtona i Teherana je: šta kaže međunarodno pravo, kome pripadaju pomorski putevi?
Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih strateških tačaka, kojim se prevozi više od četvrtine svetske nafte i gasa i kontroliše značajan deo svetske ekonomije, u poslednjih 6 meseci mesto je ratnih sukoba i poluga pritiska i Irana i SAD-a.
Napadi na trgovačke brodove i tankere, zatvaranje pomorskog puta i luka, a od pre nedelju dana, osim blokade iranskih brodova, i Trampova najava naplaćivanja naknade za bezbedan prolaz od 20 odsto od ukupnog tereta svakog broda.
- Nijedna država nema suverenitet nad međunarodnim plovnim prolazima, i samim tim ne postoji neki formalno-pravni mehanizam da ona naplati bilo kome prolaz kroz međunarodne vode. Ono što, naravno, jedino može, a to je što rade Iranci i Amerikanci, jeste da vojno blokiraju moreuz i da onda ne dozvole da drugi trgovački ili vojni brodovi prođu kroz moreuz. To je nešto što se dešava na terenu, ali što po međunarodnom pravu, dakle, nije ni dozvoljeno ni definisano - navodi Mijat Kostić iz Organizacije "Novi treći put".
"Želim da mi se nadoknade troškovi jer štitimo veoma bogat deo sveta"
Kada je u pitanju Ormuski moreuz brodovi prolaze kroz teritorijalne vode Irana i Omana, koje su UN Konvencijom o pravu mora proglasile međunarodnim, što kako kažu stručnjaci znači da postoji slobodan tranzit za svaki brod i da nijedna država nema pravo da ga ograniči. Da li zbog tog saznanja ili sklonosti da brzo donosi i menja mišljenje, dan kasnije Tramp je umesto 20 odsto po brodu, odlučio da "reket" za zaštitu kroz Ormuski moreuz naplati bogatim zemljama Persijskog zaliva.
- Želim da mi se nadoknade troškovi jer štitimo veoma bogat deo sveta. Trošimo novac. Dakle, dogovorili smo se da ćemo dobiti nadoknadu za tu zaštitu. Tu su Saudijska Arabija, UAE i Katar ,Bahrein, Kuvajta; te zemlje će odlično poslovati - navodi Donald Tramp, predsednik Amerike.
- Kada je reč o ekonomiji, kada je reč o međunarodnom pravu, on ipak mora da razume da postoje pravila na kojima svet počiva, da postoje pravila na kojima se zasnivaju uopšte odnosi, što obligacioni, što bilo koji drugi, između ljudi, između država. I kažem, s obzirom da je ta druga izjava prilagođenija, mi možemo da kažemo da je on odustao od te ideje, da je on sad pozvao zalivske države da oni negde ulažu u neki američki fond - navodi politički analitičar Emil Zoronjić.
- Naravno da je tu reč o biznisu, kao što je i cela politika uvođenja tarifa, čak i za neke partnerske savezničke zemlje, bila način da se napune američki budžeti i da se investicije vrate u Ameriku. Na taj način je isto Tramp kroz taj neki vid nekog prisilnog, ofanzivnog načina pregovaranja terao čak i svoje partnere u zalivskim zemljama da dodatno ulože i dodatno investiraju. Nije neka diplomatska praksa i nije nešto što se naziva dobronamernim odnosima - dodaje Mijat Kostić iz Organizacije "Novi treći put".
"Mislim da jednostavno svet ne želi da igra po Trampovim pravilima"
Diplomatska praksa nisu ni predlozi o promenama imena Ormuskog moreuza u Američki ili Trampov, kao što je ranije bilo I za pojedine zalive I kanale, kao ni brojne politička izjave o njegovom ličnom viđenju mape sveta. To je uticalo na rejting Trampa koji je pao na ispod 30 odsto.
- Više puta u Trampovom mandatu, u ovom aktuelnom, su pominjani neki fondovi da bi se negde nešto moglo da se uplaćuje, pa da se zajedno s tim novcem nešto negde pravi. Imamo primer Ukrajine, još sa početka mandata imamo primer Izraela i Palestine, znači to se ništa ne dešava. I mislim da jednostavno svet ne želi da igra po Trampovim pravilima, svet ne želi da pitanja koja su izuzetno ozbiljna, što kako lokalno tako i regionalno, da ih svrsta pošto-poto u koš neke ekonomije - dodaje politički analitičar Emil Zoronjić.
Da u slučaju Oruskog moreuza nije sve samo pitanje ekonomije pokazuje I Iran, koji poručuje da neće dozvoliti da SAD upravljaju plovnom rutom. Na američke udare odgovaraju napadima na baze u regionu, ali I na saveznike. Kažu da Amerika treba da drži reč ili će platiti cenu I da imaju spremna nova iznenađenja.
