Ukrajina je ponudila pomoć državama Bliskog istoka u odbrani od iranskih dronova, pod uslovom da se postigne jednomesečno primirje sa Rusijom
Analitičari upozoravaju da političke odluke u regionu ne dolaze brzo i da države Bliskog istoka imaju sopstvene interese, dok se sukobi šire po celom regionu i prete globalnom bezbednošću
Ukrajina je izjavila da je spremna da pomogne zemljama Bliskog istoka u odbrani od iranskih dronova koji često ciljaju infrastrukturu i vojne objekte u zemljama Persijskog zaliva. Prema rečima predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog, njegova zemlja ima veliko iskustvo u odbrani od dronova i spremna je da to iskustvo podeli. Kijev već vodi konsultacije sa SAD-om, Evropom i zemljama u blizini Irana, objavio je na svom Telegram-kanalu.
Međutim, taj predlog je vezan za određene uslove.
"Mogli bi da zatraže od Rusa jednomesečni prekid vatre"
- Predlažem sledeće: šefovi država Bliskog istoka imaju dobre odnose sa Rusima. Mogli bi da zatraže od Rusa jednomesečni prekid vatre - rekao je Zelenski u intervjuu za Bloomberg. Nakon stupanja primirja na snagu, Ukrajina bi "mogla da pošalje najbolje operatere sistema za odbranu od dronova u zemlje Bliskog istoka" - navodi Zelenski.
- Možemo pomoći Izraelu na isti način - dodao je ukrajinski predsednik.
Slično se kasnije izrazio ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha u intervjuu za Rojters.
Rekao je da ukrajinske oružane snage obaraju 90 odsto iranskih dronova "šahed", posebno uz pomoć presretačkih dronova proizvedenih u zemlji.
- Nećemo moći da pošaljemo sve svoje operativne snage, ali svakako ćemo moći da pošaljemo neke, ako se garantuje da neće biti ruskih napada na našu zemlju -rekao je Sibiha.
"Logično je ulagati u ukrajinske sposobnosti "
Arapske države dugo su ignorisale prirodu rusko-ukrajinskog rata i nisu prepoznale da je Rusija važan saveznik Irana i da mu pomaže u unapređenju njegove tehnologije dronova, kaže Oleksandar Čara iz ukrajinskog Centra za odbrambene strategije.
Napominje da se situacija promenila tek kada su iranski dronovi, pojačani ruskim komponentama, počeli da ciljaju ciljeve u samom regionu Zaliva.
Prema rečima Čara, Kijev može da ponudi ne samo iskustvo u odbrani od iranskih dronova već i dobro obučene operativne snage. Ukrajina svake noći presreće stotine dronova i zna kako i čime to najbolje učiniti. On ističe da je odbrana od dronova za bogate zemlje regiona pre svega pitanje ekonomske isplativosti.
- Problem je u tome što je obaranje drona vrednog 30.000 dolara raketom koja košta najmanje 100.000 dolara, a u slučaju sistema Patriot čak i desetine miliona, postaje neisplativo. S obzirom na ovu pretnju iz Irana, logično je ulagati u ukrajinske sposobnosti - kaže ovaj stručnjak.
Vidi tri moguća scenarija saradnje između Ukrajine i zalivskih država:
- Slanje iskusnih ukrajinskih operativnih snaga sa dronovima za presretanje, koje bi mogli da čiste objekte kao brza pomoć
- Obuka pilota dronova u arapskim zemljama i u Ukrajini, što bi ojačalo "vojnu povezanost"
- Ulaganja arapskog kapitala u ukrajinsku odbrambenu industriju radi masovne proizvodnje presretačkih dronova za obe strane
Kupovina presretačkih dronova proizvedenih u Ukrajini
Ukrajina razmatra mogućnost da zalivskim državama ustupi sopstvene razvojne projekte u proizvodnji presretačkih dronova, rekao je Zelenski novinarima 3. marta.
Kijev se zauzvrat nada da će dobiti američke protivvazdušne rakete PAC-3 za sistem Patriot, koje su hitno potrebne za jačanje ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane, rekao je Zelenski.
Pentagon i vlada najmanje jedne države Persijskog zaliva vode razgovore o kupovini presretačkih dronova proizvedenih u Ukrajini, izvestio je "Financial Times" 5. marta pozivajući se na neimenovane predstavnike ukrajinske industrije.
Oleg Katkov, vojni stručnjak i glavni urednik "Defense Expressa", naglašava da zalivske države raspolažu ogromnim finansijskim resursima i da mogu priuštiti svaku vrstu opreme. Međutim, nedostaje im ono što Ukrajina poseduje: stvarni podaci i algoritmi provereni u borbi. - Vrednost je upravo u tome što na osnovu sopstvenog iskustva možemo pomoći u izgradnji adekvatnog sistema protivvazdušne odbrane. Reč je o izuzetnoj količini informacija. Osim Ukrajine, niko nema podatke o tome koliko je mobilnih vatrogasnih timova potrebno, koliko je municije potrebno i koja oprema zaista funkcioniše, a koja ne - rekao je Katkov.
"Klasična win-win situacija"
Volodimir Zelenski očigledno želi da iskoristi vojno iskustvo Ukrajine i partnerima postavlja uslove. Prema tome, Rusiji se više ne bi smelo pomagati u zaobilaženju sankcija, već bi Moskvu trebalo staviti pod pritisak da okonča rat protiv Ukrajine.
Oleksandar Čara govori o "klasičnoj win-win situaciji". Zemlje Bliskog istoka bi profitirale od ukrajinskog iskustva u borbi protiv iranskih dronova, a Ukrajina bi dobila "bliskoistočnu koaliciju" protiv Rusije.
Saudijska Arabija bi, kaže stručnjak, u vrlo kratkom roku mogla drastično da snizi cenu nafte. - Smanjenje cene na 20 do 30 dolara odmah bi potkopalo sirovinsku osnovu Rusije, koja svoju naftu ionako prodaje uz popuste - objašnjava Čara.
"Naravno da imaju uticaj na Rusiju, ali slede i sopstvene interese"
Oleg Katkov, međutim, ne veruje u brzu korist za Ukrajinu. Po njegovom mišljenju, razgovori o pomoći zemljama Bliskog istoka u odbrani od dronova prevazilaze čisto tehničku raspravu. Ako te zemlje prihvate ukrajinsku ponudu, očekuje se brza odluka o obaranju iranskih dronova. Ali kada su u pitanju političke odluke, one se retko donose brzo, kaže stručnjak.
Igor Semivolos iz ukrajinskog tink-tanka "Association of Middle East Studies" u Kijevu smatra da je ponuda Ukrajine zemljama Bliskog istoka pre svega diplomatski potez Zelenskog, a ne konkretan plan za blisku budućnost.
- Ideja da bi šeici pritiskom na Rusiju okončali rat u Ukrajini trenutno deluje pomalo utopijski. Naravno da imaju uticaj na Rusiju, ali slede i sopstvene interese - navodi Katkov.
"Najgore tek sledi"
Podsećamo, rat u Iranu se zahuktava i opasno preliva na ceo region, potencijalno i na druge delove sveta. Amerika i Izrael svakodnevno izvode udare na Iran, koji je odgovorio gađanjem američkih vojnih objekata u regionu. Broj žrtava svakodnevno raste, iz Vašingtona upozoravaju da "najgore tek sledi".
(Uživo) Iran izabrao ajatolaha koji će biti vrhovni vođa: Dubai u grotlu rata, sve više mrtvih, a sve o tome čitajte u našem blogu.
Snažna eksplozija u američkoj ambasadi u Oslu: Opsadno stanje, policija blokirala grad.
Teheran na meti stravičnih udara, ovako izgleda pakao: Nebo crveno, dim okovao ceo grad.
Pada crna kiša u Teheranu: Reporter CNN-a snimio neverovatne prizore nakon napada na Iran.
Haos je upravo stigao u Evropu: Rat se pomerio 6.000 km od Irana.
U toku masovni napad na Emirate: Iran lansirao jato dronova i balističkih raketa.
Šta bi se desilo ukoliko bi izbio nuklearni rat: Samo dve zemlje mogu da prežive.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
(DW)
