RAT OD KOG SVI STRAHUJU Amerika u arsenalu ima nuklearnu trijadu, ali Iran može da izvuče KECA IZ RUKAVA

Prethodnih dana sve se više spekuliše o mogućoj vojnoj intervenciji Amerike u Iranu. Iako je predsednik te zemlje Donald Tramp prvobitno poručio demonstrantima da "pomoć stiže", a izvori rekli agenciji Rojters da će udar uslediti "u naredna 24 sata", čini se da je američki lider makar zasad odabrao uzdržanost. Ipak, Iran poručuje da je u najvišoj borbenoj gotovosti i preti napadom na američke vojne baze na Bliskom istoku. Ko bi bio jači u ovom okršaju: Amerika ili Iran?

Poređenje vojne moći Sjedinjenih Američkih Država i Irana zahteva razumevanje dubokih razlika u doktrini, resursima, tehnološkom nivou i strateškim ciljevima dve zemlje. Iako se često predstavljaju kao direktni vojni rivali, reč je o državama sa fundamentalno različitim pristupima ratu i projekciji sile.

Vojna moć SAD i Irana

Amerika ima ubedljivo najveći vojni budžet na svetu, koji godišnje premašuje 800 milijardi dolara, što je više nego zbir budžeta narednih desetak zemalja na listi. Iran, s druge strane, raspolaže sa procenjenih 30-40 milijardi dolara, pri čemu je taj iznos dodatno opterećen međunarodnim sankcijama, ograničenim pristupom tehnologijama i finansijskim tržištima.

Ova razlika direktno se odražava na nivo opreme, obuke, logistike i sposobnosti dugotrajnog vođenja rata.

Američka vojska poseduje najnapredniju vojnu tehnologiju na svetu:

• borbene avione pete generacije (F-22, F-35)
• globalni satelitski i obaveštajni sistem
• visoko precizno navođeno oružje
• snažne sajber i svemirske kapacitete

Iran se oslanja na kombinaciju starije zapadne tehnike, iz doba pre Islamske revolucije 1979. godine, ruske i domaće proizvodnje. Avijacija i mornarica Teherana ne mogu da pariraju američkim snagama u direktnom konvencionalnom sukobu, naročito na otvorenom moru ili u vazdušnom prostoru.

Teheran se fokusira na odvraćanje i militantne grupe

Ključna razlika leži i u vojnoj doktrini. SAD su globalna vojna sila, sposobna da istovremeno vodi operacije na više kontinenata, sa mrežom baza širom sveta. Iran se fokusira na asimetrično ratovanje, odvraćanje i regionalni uticaj.

Iran je razvio snažne kapacitete u oblastima:

• balističkih i krstarećih raketa srednjeg dometa
• bespilotnih letelica
• pomorskih napada malim brzim čamcima
• sajber operacija
• podrške savezničkim i paravojnim grupama (Hezbolah, šiitske milicije u Iraku, Huti u Jemenu)

Prednost nuklearnog oružja

Iako Iran nema nuklearno oružje, njegov raketni arsenal predstavlja ključni element odvraćanja. Iranske rakete mogu da pogode američke baze i saveznike na Bliskom istoku, što potencijalni sukob čini izuzetno rizičnim i politički skupim za Vašington.

SAD, s druge strane, imaju sposobnost da u kratkom roku unište iransku protivvazdušnu odbranu, neutrališu ključne vojne objekte, parališu komandne i komunikacione centre.

Sjedinjene Države su jedna od dve vodeće nuklearne sile sveta, sa punim nuklearnim trijadama (kopno, vazduh, more). Iran zvanično nema nuklearno oružje, ali već godinama postoje sumnje da pokušava da napravi nuklearno oružje, zbog čega su postrojenja u kojima se navodno obogaćuje uranijum već bila na udaru Amerike i Izraela.

Iran se zato oslanja na strategiju odvraćanja bez direktne konfrontacije, dok SAD nastoje da zadrže vojnu dominaciju bez ulaska u dugotrajan kopneni rat.

U direktnom, klasičnom vojnom sukobu, Sjedinjene Američke Države imaju apsolutnu vojnu nadmoć nad Iranom. Međutim, Iran ne gradi svoju bezbednost na takvom scenariju. Njegova snaga leži u sposobnosti da sukob učini dugotrajnim, skupim i politički destruktivnim, kako za SAD, tako i za njihove saveznike u regionu.

Kec iz rukava Irana

Ono što je Iranu kec iz rukava jeste mogućnost da gađa američke vojne baze u regionu.

Baze američke vojske na Bliskom istoku, koje mogu biti na meti Irana, su sledeće:

1. Vazduhoplovna baza Al Udeid: Nalazi se jugozapadno od Dohe u Kataru, stacionirano više od 10.000 američkih vojnika, dom je sedišta Centralne komande SAD (CENTCOM). Ovo je glavno logističko, komandno i vazdušno operativno središte za američke snage u regionu
2. Kamp Arifjan: Takođe bitna vojna baza, dom obaveštajne službe i mesto za pripremu akcija, smeštena u Kuvajtu
3. Vazduhoplovna baza Ali al Salem: Podržava vazdušne operacije, posebno za misije u Iraku i Siriji, smeštena u Kuvajtu
4. Pomorska baza Bahrein: Štab Pete flote SAD, vitalna za pomorske operacije u Persijskom zalivu, Arapskom moru i Crvenom moru
5. Vazduhoplovna baza Princ Sultan: U Saudijskoj Arabiji, ponovo aktivirana poslednjih godina usred tenzija sa Iranom. Domaćin je američkim trupama i avionima, uključujući borbene avione i raketne sisteme Patriot
6. Vazduhoplovna baza Al Dafra: U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, domaćin je američkim ratnim avionima F-22, F-35 (povremeno) i sredstvima za nadzor
7. Vazduhoplovna baza Ajn el Asad: Velika baza u zapadnom Iraku, pogođena je iranskim raketama 2020. godine nakon ubistva Kasema Sulejmanija
8. Vazduhoplovna baza Erbil: Ključna lokacija na severu Iraka, koju SAD dele sa kurdskim snagama
9. Baze u blizini Al-Hasake i Deir ez-Zora u Siriji
10. Vazduhoplovna baza Muvafak Salti: U Jordanu, koristi se za operacije u Siriji i Iraku. Američke trupe su takođe prisutne u Centru za obuku specijalnih operacija kralja Abdulaha II

Evo ko je ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana.

Ovde pogledajte ko je Reza Pahlavi koji je pozvao na proteste u Iranu.

(Mapa) Profil, Iran: Broj stanovnika, religija, lideri, vojska i nuklearni program.

(Mapa) Ovo su najopasnije tačke na svetu: Potencijalne mete Amerike u Iranu.

Ovde pogledajte i mapu američkih vojnih baza na Bliskom istoku.