Amerika ruši svetski poredak koji je sama izgradila i ne želi više da bude garant bezbednosti, osim u pojedinim situacijama, procenjuju politički analitičari.
Svet se protekle godine znatno približio rubu teških oružanih sukoba, piše u uvodu izveštaja "Do ponora i nazad" predsednika Bezbednosne konferencije u Minhenu Volfganga Išingera.
SAD više ne zanimaju zajednički svetski interesi i politika, osim u pojedinim tačkama.
To se najbolje vidi na osnovu budžeta - Amerikanci su budžet Ministarstva spoljnih poslova znatno smanjili, dok su povećani izdaci za naoružanje.
Za Evropu, to znači više izdvajanja za vojsku, što su SAD i tražile od NATO saveznika.
Ako bi se sve članice EU i Norveška pridržavale cilja i izdvajale dva odsto BDP-a, do 2024. godine izdvajanja za vojsku porasla bi za pedeset odsto, na oko 36 milijardi dolara.
Ali, u izveštaju se ističe da dodatan novac ne bi bio ni od kakve koristi bez čvršće povezanosti i koordinisanosti kako samih vojski, tako i široko razgranatog evropskog izvoza oružja.
Povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma još jedan je pokazatelj izolacionističke politike te države, a posledice mogu biti katastrofalne, s obzirom na to da klimatske promene pojačavaju oružane sukobe.
Posledica klimatskih promena i oružanih sukoba je treća važna pretnja, a to su masovne migracije.
Nastavak velikog broja oružanih sukoba jedan je od glavnih razloga za migraciju, proterivanje i glad, piše u delu minhenskog izveštaja u kojem je reč o Africi i migrantskoj krizi.
