Viši sud je utvrdio da je oduzimanje Zami, koja sada ima 18 meseci i živi sa danskom hraniteljskom porodicom, bilo nezakonito
Grenlandski političar Karsok Hueg-Dam rekao je da je Aleksandrin slučaj “samo vrh ledenog brega”
Grenlanđanka kojoj su danske vlasti oduzele bebu odmah po rođenju zbog kontroverznih testova roditeljskih sposobnosti dobila je istorijski slučaj pred višim sudom, koji je presudio da su postupci vlasti bili nezakoniti.
Ćerka Kire Aleksandre Kronvold, Zami, oduzeta je od nje svega dva sata nakon rođenja i smeštena u hraniteljsku porodicu u novembru 2024, nakon što je Aleksandra bila podvrgnuta takozvanim FKU psihometrijskim testovima, za procenu roditeljskih sposobnosti. Tada joj je rečeno da test treba da pokaže da li je “dovoljno civilizovana”.
Danska vlada je prošlog maja naglo zabranila korišćenje tih testova nad osobama grenlandskog porekla, usled višegodišnjih kritika i međunarodnog pritiska nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio bivšoj danskoj koloniji, koja je i dalje deo Kraljevine Danske.
Ali uprkos promeni zakona, desetine grenlandskih roditelja koji žive u Danskoj, među kojima je i Aleksandra, i dalje su odvojeni od svoje dece nakon što su podvrgnuti tim testovima, piše “Gardijan”.
Šta je presudio sud
U presudi donetoj u petak, Zapadni viši sud je utvrdio da je oduzimanje Zami, koja sada ima 18 meseci i živi sa danskom hraniteljskom porodicom, bilo nezakonito i da predstavlja kršenje osnovnih prava majke prema Konvenciji Međunarodne organizacije rada (ILO) o domorodačkim i plemenskim narodima iz 1989. Sud je takođe presudio da su testovi korišćeni pri donošenju odluke zastareli.
Aleksandrin advokat Gert Dirn rekao je da presuda ima “ogroman značaj”.
- Kad je država prošle godine donela novi zakon, priznala je da krši konvenciju o domorodačkim narodima, a možda i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima što je, po mom mišljenju, današnja presuda i potvrdila. Ovo je velika pobeda za grenlandsku zajednicu u Danskoj - rekao je on.
Aleksandra neće odmah biti spojena sa ćerkom
Kako piše “Gardijan”, presuda neće direktno dovesti do ponovnog spajanja Aleksandre sa njenom ćerkicom - jer je ona u međuvremenu ponovo procenjena po novom sistemu. Ranije ove sedmice Aleksandra je izgubila spor pred nižim sudom u pokušaju da vrati ćerku, a njeni advokati se nadaju da će preinačiti tu odluku.
- Osećam se neverovatno, teško mi je da to opišem rečima. Pokušavam da se smirim. Ovo će da promeni svaki slučaj u Danskoj koji se tiče Grenlanđana - rekla je ona nakon što je saznala da je pobedila pred višim sudom.
Iako njena lična borba još nije završena, obećala je da će nastaviti dalje dok ne bude donet novi zakon za Grenlanđane.
- I dalje radim na tome da dođe do promena za moju decu. Ovo je nešto za ceo život. Neću odustati - rekla je Aleksandra.
Istorijski slučaj samo "vrh ledenog brega"
Ovo je prvi put da je danski viši sud doneo odluku o takvom pitanju. Grenlandski političar Karsok Hueg-Dam rekao je da je Aleksandrin slučaj “samo vrh ledenog brega”, ali ipak značajan trenutak u borbi za ponovno spajanje grenlandskih roditelja sa decom.
Očekuje se da će presuda imati velike posledice za grenlandske roditelje i njihovu decu odvojenu još od 1996, kada je Danska ratifikovala konvenciju ILO, navodi “Gardijan”. Advokat Dirn je rekao da bi presuda mogla da pomogne odraslim Grenlanđanima koji su kao deca bili oduzeti od svojih roditelja da dobiju izvinjenje ili odštetu od Danske.
Danska vlada suočava se sa sve većim pritiskom zbog FKU testova, za koje se smatra da su kulturološki neprikladni za Grenlanđane i druge manjine.
"Etnička diskriminacija"
Ujedinjene nacije su prošle nedelje upozorile Dansku da postupanje vlasti u slučaju Aleksandre Kronvold “može da predstavlja etničku diskriminaciju”.
Zvaničnici UN su rekli da odluka da se Aleksandri oduzmu deca bez njenog pristanka “može biti diskriminatorna i nesrazmerna”, navodeći “očigledno nepoštovanje njenih odluka u vezi sa rađanjem i izborom kontracepcije tokom godina, što je kod nje jasno uzrokovalo ogromnu psihološku patnju”.
Rim Alsalem, specijalna izvestiteljka UN za nasilje nad ženama i devojčicama, zatražila je od danske vlade odgovore o tretmanu porodica grenlandskog porekla. Zvaničnici UN takođe su podsetili Dansku na njene obaveze u oblasti ljudskih prava. “Gardijan” ukazuje da je Danska u martu održala parlamentarne izbore, ali da vlada još nije formirana.
Kao odgovor na intervenciju UN, dansko Ministarstvo socijalnih pitanja navelo je u pismu da je spremno da se “angažuje konstruktivno po pitanjima pomenutim u dopisu” i predložilo sastanak.
Dansko Ministarstvo socijalnih pitanja i opština Tisted, koja je prvobitno donela odluku o oduzimanju ćerke Kronvoldovoj, odbili su da komentarišu slučaj, navodi “Gardijan”.
