Danas je obeleženo osam godina od stravične nesreće u preduzeću namenske industrije "Prvi partizan" u Užicu, a porodice sedmoro stradalih radnika verovatno nikad neće saznati ko je krivac za pogibiju njihovih najmilijih.
U eksploziji koja je 3. septembra 2009., pred kraj druge smene, odjeknula u podzemnim pogodima fabrike poginuli su radnici odeljenja barutnog punjeja Svetlana Đurić (40), Jasmina Ostojić (24), Jelena Lončarević (36), Gordana Đoki (30), Biljana Luković (52), Vidojka Terzić (50) i Dragan Milovanović (42).
Nesreću mnogo većih razmera sprečili su užički vatrogasci koji su jurnuli u buktinju tunela u kojima se punila municija i sprečili da fabrika odleti u vazduh.
Za njihovu smrt bilo je optuženo petoro kolega i pretpostavljenih, kojima je suđeno zbog presipanja baruta u prostoriji koja nije namenjena za tu svrhu i organizacionog propusta koji su doveli do toga.
Prvim veštačenjem, koje je vršio Kriminalističko tehnički centar MUP-a Srbije odmah posle nesreće, došlo se do zaključka da je tragediju izazvao elektrostatički elektricitet izazvan presipanjem baruta u prostoriji zvanoj tempernica u kojoj je rukovanje zapaljivom materijom najstrože zabranjeno.
Drugo veštačenje uradio je Institut za preventivnuu zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj iz Novog Sada, a ono je pokazalo da statičko naelektrisanje nije bilo uzrok izbijanja vatre, već da je nesreću izazvao "nestabilan barut" koji se u pogonu nalazio od ranije.
Ovim je isključena mogućnost ljudske greške, na osnovu čega je Osnovni sud u Užicu oslobodio odgovornosti svih petoro optuženih.
Odgovornost za tragediju ni posle osam godina nikome nije pripisana, a nije odgonetnuto ni odakle je nabavljen i zašto se u proizvodnji koristio barut koji je u smrt odveo sedmoro užičkih oružara.
A porodice su ostale bez svojih najmilijih...
