Jin Xiauoyong potiče iz devetomilionskog grada Wenzhou na jugu Kine, ali govori tečnim “vlasotinačkim jezikom”, sa suprugom sprema ajvar, turšiju i kiseli kupus, a sa drugarima pije špricer uz plejskavicu dok vode muške razgovore.
U Vlasotince je stigao pre desetak godina, otvorio trgovinu u centru varoši, najprometniju prodavnicu mešovite robe, i za mesec dana od nezvanih kumova dobio novo ime – Dragan.
- Dragan je drag čovek i omiljeni lik u Vlasotincu, uvek nasmejan, srdačan i uslužan, spreman da pomogne i kada mu se ne traži pomoć, pa mislim da je pri odabiru imena kum imao tu činjenicu u vidu – priča Draganov prijatelj Zoran Micić, poznati vlasotinački fotograf.
Jin Xiauoyong kaže da ima dve domovine – Kinu i Vlasotince “koje je najlepše mesto u Srbiji”.
- Mirna mala ušuškana varoš, kao kuća. Svi se međusobno znamo. Moja supruga i ja smo naučili da živimo na valsotinački način - radno i opušteno. Naša kuhinja miriše na pasulj i razne preženije, a kada stigne jesen spremamo ajvar i kiselimo kupus i paprike za zimu. Doduše, ja sam zadužen za zimnicu – priča ponosno Kinez Dragan iz Vlasotinca, na tečnom vlasotinačkom jeziku sa - kvo, koje, kude i sa: gi, ga, gu i ge, a dovoljna su samo dva padeža.
U rodnom Wenzhou nema zime, pa Dragan svake jeseni spremi ogrev.
– Upravo sam skladištio drva za zimu, bukova jer bolje gore. Sada se spremam za zaimnicu, ali čekam da cena paprike i kupusa još padne - komentariše on.
U Vlasotincu svoj biznis imaju još četiri porodice iz Kine, ali se samo Draganova porodica druži sa Vlasotinčanima, koji svom komšiji u dokolici pričaju lokalne tračeve i viceve. Tako ovaj Kinez zna sve priče o susednom selu Stajkovcu i mukama Stajkovčana po beogradskim pijacama gde prodaju papriku i paradajz, ali i onu o vlasotinačkom tvrdičluku, zbog koga su navodno svojevremeno “i Jevreji pobegli” iz varoši na Vlasini.
Žao mu je, kaže, što kineski trgovci napuštaju Srbiju, koja nije više unosna za biznis.
- Sa juga Srbije odlaze u Latinsku Ameriku. Zovu i mene, ali ne mislim da idem odavde jer su me ljudi prihvatili kao svog čoveka, a i posao ide solidno. Ne planiram za sada da se vraćan u Kinu, mada je sada situacija tamo drugačija. Kada sam polazio u mom gradu je vladalo siromaštvo. Danas je daleko bolje, ima bogatih ljudi, no život je postao skup - objašnjava Dragan.
Njegove dve starije devojčice su se vratile u Kinu zbog škole, a dvoipogodišnji sin Đole je u Vlasotincu i igra se sa srpskom decom.
- Samo sam dva puta bio u Kini. Sa devojčicama se vidimo preko skajpa i njihova udaljenost mi jedino remeti sreću jer mi mnogo nedostaju priča Jin – Dragan, kome u tom trenutku lice poprima tužan izraz.
Inače, u njegovoj radnji prodaje se sve što je potrebno jednom domaćinstvu i nema, veli, tog artikla kojeg nije u stanju da nabavi, pa makar mu to oduzelo i nekoliko dana potrage po internetu.
