"JOŠ UVEK NE ZNAMO ŠTA SE DOGODILO U GLAVI DEČAKA UBICE" Tri godine od tragedije u Ribnikaru nema odgovora na ključno pitanje: "Bio je svestan šta radi"

Bliži se tri godine od masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", koji je potresao celu Srbiju i dalje se postavlja pitanje da li je društvo u međuvremenu uspelo da razume razmere ove tragedije i iz nje izvuče pouke koje bi mogle da spreče slične događaje u budućnosti.

O tragediji koja je zauvek promenila Srbiju i svemu što je usledilo, u emisiji na "Blic" televiziji govorili su Anđelko Aćimović, otac ubijene Angeline, psihološkinja Nađa Tulić i patolog i sudski veštak Radoslav Radosavljević.

"Nisam sigurna da ćemo ikada razumeti razmere onoga što se dogodilo u Ribnikaru"

Psihološkinja Nađa Tulić, ocenila je da društvo i dalje nije u potpunosti svesno razmera tragedije, kao i da ostaje otvoreno pitanje da li je ovakav događaj uopšte moguće do kraja razumeti.

- Nisam sigurna da uopšte možemo da osvestimo šta nam se dogodilo. Nisam sigurna da ćemo ikada razumeti razmere onoga što se dogodilo u Ribnikaru - ističe psihološkinja.

Ona naglašava da ovaj događaj mora ostati trajno u kolektivnom sećanju, ali i da mora da posluži kao upozorenje i osnova za ozbiljne promene.

- Mi smo ti koji moramo da naučimo iz ovoga i izvučemo pouku, a nisam sigurna da smo to uspeli. To je možda i najveći problem - navodi Tulić.

Tri godine od tragedije koja je potresla Srbiju, i dalje nema potpunog odgovora na ključno pitanje, šta se zapravo dogodilo tog 3. maja 2023. godine.

"Mi još uvek ne znamo šta se dogodilo u glavi tog maloletnog ubice"

Kako objašnjava sudski veštak i patolog Radoslav Radosavljević, nepoznanica je i dalje osnovni motiv koji je doveo do monstruoznog čina ubistva školskih drugova i školskog čuvara Dragana Vlahovića.

- Mi još uvek ne znamo šta se dogodilo u glavi tog maloletnog ubice. Ne znamo šta ga je podstaklo na takvo ponašanje niti šta ga je nateralo da krene u to zverstvo - navodi Radosavljević.

On dodaje da odgovore ne daje ni činjenica da se ubica nalazi u zatvorenoj psihijatrijskoj ustanovi pod stalnim nadzorom lekara.

- Sigurno bi se nešto tokom posmatranja ispoljilo, ali očigledno da i dalje nema jasnog objašnjenja - kaže on.

Radosavljević ukazuje i na sudske procese koji su vođeni protiv roditelja, ali naglašava da ni u tim postupcima nisu isplivale ključne činjenice koje bi rasvetlile uzrok.

"On je veštačen kao uračunljiv što da je znači da je bio svestan svojih postupaka"

Na pitanje da li smo kao društvo nešto naučili posle Ribnikara, psihološkinja Nađa Tulić ocenjuje da, iako su uzroci tragedije u velikoj meri poznati, društvo nije napravilo značajan iskorak i da se i dalje ne vidi suštinska promena.

- Nismo puno toga promenili, nismo puno toga naučili. Dakle, sveukupno jedno nasilje koje je jednostavno potpuno je izgubilo svoje granice. Tolerancija se više ne uči, trpljenje se više ne uči, samoregulacija se više ne uči. Kako deca da nauče da se samoregulišu kada ni roditelji to sami ne znaju, kada roditelji izgube kontrolu za najmanju sitnicu? Pogledajte, od saobraćaja pa do drugih stvari - navodi Tulić.

Govoreći o dečaku ubici koji je počinio zločin, Tulić naglašava da je prema dostupnim informacijama bio uračunljiv u trenutku izvršenja dela.

- On je veštačen kao uračunljiv što da je znači da je bio svestan svojih postupaka i njihovih posledica. Njegovo ponašanje tokom zločina, kao i poziv policiji i predaja, ukazuju na visok stepen proračunatosti - navodi psihološkinja.

Ukazuje i na odgovornost roditelja, navodeći da je reč o detetu koje je bilo emocionalno zanemareno.

- Potreban nam je tim stručnjaka koji će se baviti prevencijom, a ne samo reagovanjem kada se tragedija dogodi - naglašava ona.

"Takve osobe imaju manifestacije koje nisu adekvatno protumačene"

Na pitanje da li je možda dečak ubica pokrenuo lavinu i ima svoje imitatore ili je on nečiji imitator, Radosavljević ocenjuje da je teško reći, ali da trebe znati da su sve zločine ili masakre počinile osobe koje možemo svrstati u tri grupe poremećaja.

Prvu grupu čine psihotične osobe, kod kojih je prisutno "ludilo", odnosno psihoze. Drugu grupu čine osobe sa posttraumatskim poremećajem, dok treću čine psihopatske ličnosti sa poremećajem strukture ličnosti.

Prema njegovim rečima, u konkretnom slučaju stručnjaci su ocenili da je počinilac bio uračunljiv.

- Ako isključimo psihičku traumu u porodici, školi ili okruženju, ostaje poremećaj strukture ličnosti - navodi Radosavljević, dodajući da takve osobe često pokazuju narcisoidne, egocentrične osobine i nedostatak empatije, a u ekstremnim slučajevima i sadističke crte.

On ukazuje i na širi društveni kontekst, napominjući da su mnoga deca i mladi izloženi nasilnim sadržajima u digitalnom prostoru, ali da to samo po sebi ne dovodi do zločina.

- To pokazuje da je presudan poremećaj ličnosti, ako se isključe drugi faktori - zaključuje Radosavljević.

- Takve osobe imaju manifestacije koje nisu adekvatno protumačene, ni u porodici, ni u školi, ni u društvu. Kada se to propusti, dolazi do ovakvih ishoda - navodi Radosavljević.

Na pitanje o mogućnosti promene kod dečaka ubice, Tulić je navela da je u ovom slučaju kasno govoriti o tome.

- Svi se menjamo tokom vremena, ali postoje trajne strukture ličnosti koje ostaju stabilne. U ovom slučaju, čini mi se da je kasno govoriti o suštinskoj promeni - navodi.

- Koliko znam, nikada nije izgovorio reč izvinjenja ili kajanja. Psihopatske strukture nemaju sposobnost empatije, one su usmerene isključivo na sebe - dodaje psihološkinja.

"To su uspomene koje nikada ne mogu da izblede"

Anđelko Aćimović, otac Angeline Aćimović govorio je o tome kako danas izgleda život posle gubitka i kako podnosi godine koje su iza njega. Istakao je da su godišnjice i praznici posebno bolni.

- Svaki put je izuzetno teško kada se približi godišnjica, ali i tokom praznika, jer se tada najviše prisećamo gde smo bili sa decom, sa Angelinom. I danas se sećamo jednog od najlepših vikenda koji smo proveli zajedno, pored Dunava, kada smo svi bili na okupu. To su uspomene koje nikada ne mogu da izblede - rekao je Aćimović.