BEOGRAD - Srbiju je ove godine zapljusnuo veći talas ilegalne migracije i ako do kraja decembra nastavi da raste tim tempom, broj onih koji našu državnu granicu prelazi kršeći zakon biće gotovo dvostruko veći od zabeleženog 2010.
- Zbog ulaska u Srbiju na nedozvoljen način organi Ministarstva unutrašnjih poslova prošle godine su preduzeli mere protiv 4.320 stranih državljana, a samo u prva četiri meseca ove godine takvih slučajeva je bilo 2.512. Najveći broj ilegalaca je otkriven prilikom prelaska granice prema Makedoniji i Mađarskoj, a ostali takozvanom dubinskom kontrolom na aerodromu, autobuskim i železničkim stanicama, u motelima ili hotelima - kaže za “Blic” Mitar Đurašković, načelnik odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala u Upravi granične policije.
On iznosi da se promenila i struktura onih koji ilegalno dolaze na teritoriju naše zemlje, a zatim tajnim kanalima pokušavaju da se domognu država Evropske unije. Nekada su u tome prednjačili Pakistanci, Bangladežani, Indijci, Albanci, pa čak i Kinezi. Sada taj primat drže Avganistanci i Palestinci, a u poslednjih par meseci uočljivo raste broj ilegalaca iz zemalja severne Afrike.
- Najveći problem su imigranti iz Avganistana jer većina njih nema nikakva dokumenta. Slična situacija je i sa onima koji se deklarišu kao Palestinci, ali je pitanje čiji su zapravo oni državljani - ističe Đurašković.
Ključna magistrala ilegalnih migranata kroz Srbiju ide od makedonske do mađarske granice, ali se u Vojvodini račva u tri smera. Ključni pravac vodi do Subotice, a dva sporedna prema Rumuniji i Hrvatskoj.
- Jedan broj migranata iz Makedonije ili Albanije u našu zemlju stiže prvo na Kosovo i Metohiju, potom prelazi administrativnu granicu i na kraju se uključuje u ove glavne rute - kaže Đurašković.
Ilegalno prebacivanje migranata preko državne granice odavno je postao unosan posao za kriminalne grupe. Prošle godine pripadnici MUP-a su podneli 106 krivičnih prijava protiv 211 lica za krivično delo nedozvoljenog prelaska granice i krijumčarenja ljudi. Prijave su podnete protiv 186 državljana Srbije, devetoro Makedonaca, tri turska državljana, dvojice Holanđana, protiv isto toliko Avganistanaca i Tunižana, jednog Slovenca, Belgijanca, kao i protiv četiri osobe čiji identitet nije utvrđen. Oni se terete za krijumčarenje ukupno 392 osobe, od kojih je većina (159) sa Kosova i Metohije.
Od januara do kraja aprila ove godine napisane su još 33 krivične prijave za ovo delo protiv 54 lica. Statistika pokazuje da je među okrivljenima najviše naših državljana (19 sa Kosova i Metohije i troje iz centralne Srbije), potom slede Makedonci, Palestinci, Turci, pa i jedan Italijan.
- Cena krijumčarenja kreće se od 100 do 1.000 evra po osobi i visina tarife zavisi od broja migranata koje treba prokrijumčariti i od dužine rute. Na cenu utiče i to da li je u pitanju strani ili naš državljanin - iznosi Đurašković.
On ističe da su naši krijumčari povezani sa onima iz susednih država, ali u poslednje vreme nema pouzdanih podataka da je u taj posao uključen veći broj organizovanih kriminalnih grupa. To pokazuju i podaci iz Specijalnog tužilaštva, odnosno Specijalnog suda. Prošle godine je Specijalno tužilaštvo podiglo samo jednu optužnicu za ovo krivično delo, a u prva četiri meseca 2011. jedan zahtev za sprovođenje istrage.
- U poslednjih nekoliko godina bilo je 18 međunarodnih policijskih operacija vezanih za suzbijanje krijumčarenja ljudi, u kojima su učestvovali i pripadnici MUP-a. Tim akcijama su razbijene kriminalne grupe koje su se bavile švercom ljudi - ističe Đurašković.
On dodaje da se migranti, koristeći kanale krijumčara, često izlažu velikom riziku i podseća da se prošle godine prilikom ilegalnog prelaska iz Srbije u Mađarsku u Tisi utopilo 15 Albanaca sa Kosova.
- Prema nekim procenama, čak 10 odsto ilegalnih migranata nastrada na putu od svoje zemlje do odredišta - naglašava Đurašković.
