STIŽE SMRTONOSNA PRETNJA IZ AZIJE! Opasan parazit na korak od Srbije, stručnjaci izdali dramatično upozorenje: "Ne znamo mnogo o prenošenju, posledice bi bile katastrofalne"

Nakon potvrde da je parazit Tropilaelaps mercedesae prešao iz Gruzije u Tursku, ovaj opasni parazit pčela sada se nalazi na manje od 1.600 kilometara vazdušnom linijom od Srbije. Reč je o parazitu koji je u Aziji već naneo ozbiljne štete pčelarstvu, a stručnjaci ga sve češće nazivaju sledećom velikom pretnjom posle varoe, objavljeno je na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Varoa (Varroa destructor) je inače parazitska grinja (krpelj) koja napada medonosne pčele i predstavlja najopasniju pretnju pčelarstvu širom sveta. Ovaj spoljašnji parazit napada odrasle pčele, ali i njihove larve i lutke u zatvorenom leglu, gde se aktivno razmnožava. Ovaj novi parazit kažu da je još opasniji.

SPOS u novoj objavi „Tropilaelaps mercedesae – nova smrtonosna opasnost za pčele na pragu Evrope“ donosi najnovije podatke o njegovom širenju, mogućim posledicama po pčelinja društva i razlozima zbog kojih evropski pčelari više ne mogu ovu opasnost da posmatraju kao daleki azijski problem. Kako se ističe, "ovo nije tekst za paniku – već za pravovremeno upozorenje i pripremu".

Nova smrtonosna opasnost na pragu Evrope

Prvobitno otkriven na jugu Rusije 2021. godine, do 2024. godine Tropilaelaps mercedesae takođe je pronađen u Ukrajini i Gruziji – na granici sa Turskom, Iranom i istočnom Evropom – što je dovelo evropske pčelare u stanje uzbune. Ova mala parazitska grinja, već ozloglašena širom Azije, stalno napreduje ka zapadu. Zbog blizine Turske i Evrope, Tropilaelaps bi mogao da stigne do Rumunije ili Bugarske za samo nekoliko godina, ugrožavajući evropsko pčelarstvo.

Istraživači koji su proučavali grinju opisuju je kao još destruktivniju od Varroa destructor. Njena biologija i ponašanje razlikuju se drastično, što znači da poznate metode suzbijanja varoe neće nužno funkcionisati. Dva najperspektivnija pristupa do sada su produžena izolacija matice i tretmani mravljom kiselinom.

Prekid legla kao ključ spasenja

Zatvaranje matice u kavez pet do šest nedelja lišava Tropilaelaps zatvorenog legla, koje mu je potrebno za preživljavanje i razmnožavanje. Za razliku od varoe, koja može da živi i hrani se na odraslim pčelama, Tropilaelaps ne može dugo da preživi van ćelija legla – obično ne duže od pet dana. Kada se uzgoj legla zaustavi, postojeće zatvorene ćelije oslobađaju se u roku od oko 24 dana. Ako se ostavi još 10 do 12 dana, eliminišu se sve preostale grinje na površinama saća.

Nakon otprilike pet nedelja većina populacije tropilaelapsa je uništena. U Gruziji, zemlji koja se graniči sa jugom Rusije, Turskom i Iranom, ovaj pristup je praktičan jer većina komercijalnih pčelara upravlja sa manje od 50 zajednica. Jedan preduzimljiv pčelar čak nudi uslugu držanja matica u kavezima i puštanja uz malu naknadu po košnici. Međutim, za velike komercijalne operacije u Evropi ili Severnoj Americi ova tehnika bila bi previše radno intenzivna, dugotrajna i skupa.

Zašto mravlja kiselina deluje

Mravlja kiselina se pokazala kao jedno od retkih efikasnih hemijskih sredstava protiv tropilaelapsa. Njene pare mogu da prodru u zatvorene ćelije legla, ubijajući grinje tamo gde se razmnožavaju. Nasuprot tome, većina miticida razvijenih za varou cilja grinje koje žive na odraslim pčelama i oslanjaju se na kontakt između pčela kako bi širile aktivnu materiju.

Pošto Tropilaelaps provodi skoro ceo svoj životni ciklus ispod zatvorenog legla i retko se veže za odrasle pčele, ti tradicionalni tretmani imaju mali uticaj. Tanja spoljašnja ljuska grinje može je učiniti osetljivijom na mravlju kiselinu od varoe. Iako mravlja kiselina zahteva pažljivo rukovanje, ona nudi jedan od retkih trenutno praktičnih načina za poremećaj životnog ciklusa Tropilaelaps-a.

Drugačija vrsta parazita koja se brzo kreće

Iako Tropilaelaps i grinje varoe izgledaju slično i dele neka ponašanja, one nisu bliski srodnici. Tropilaelaps su pravi foretički organizmi – koriste odrasle pčele isključivo za transport i ne hrane se njima. Varoe su, s druge strane, ektoparaziti – žive na odraslim pčelama i hrane se njihovim tkivima. Tropilaelaps se lako može odvojiti od grinja varoe pomoću lupe sa uveličavanjem × 10. Telo varoe je više šire nego što je dugo i ona se kreće sporo, dok je telo tropilaelapsa izduženo i to je grinja koja se brzo kreće.

Ova razlika je važna za borbu protiv obe vrste grinja. Sposobnost varoe da preživi na odraslim pčelama daje joj širi spektar ranjivosti u tretmanu. Miticidi umetnuti u košnicu nose se na telu odraslih pčela gde grinje varoe pričvršćene za pčele dolaze u kontakt i, nadamo se, bivaju ubijene. Spoljne ćelije odraslih tropilaelapsa, poklopljene, retko se pričvršćuju za pčele, već se kreću nezavisno po površini saća. Zbog toga je napad na grinje Tropilaelaps miticidima koje nose pčele uglavnom neefikasan.

Širenje i nepoznate metode prenosa

Pošto Tropilaelaps nije stigao do Evrope ili Severne Amerike, malo istraživanja je sprovedeno o grinji i još ima mnogo toga što treba da znamo, kao što su način širenja između zajednica i efikasnost različitih metoda upravljanja.

Znamo da se tropi, kako se najčešće naziva u praksi, širi pričvršćen za pčele koje lutaju, rojeći se, pljačkajući i bežeći, ali druge metode prenosa tek treba da se utvrde. Tropi širi iste viruse kao i varoa, posebno viruse deformisanih krila i crnih matičnjaka, kao i virus mešinastog legla i viruse paralize.

Dvostruki problemi i ekonomska katastrofa pred nama

Kretanje tropilaelapsa ka zapadu zabrinjavajuća je vest za evropske pčelare. Zajednice zaražene grinjom često propadaju brže od onih pogođenih varoom. Da stvar bude gora, populacije Tropilaelaps-a u nekim azijskim regionima već pokazuju otpornost na amitraz – jedan od retkih sintetičkih miticida koji i dalje deluje protiv varoe.

Ako grinja stigne do Evrope ili Severne Amerike, pčelari bi uskoro mogli da se suoče sa izazovom borbe protiv dve parazitske grinje koje zahtevaju različite rasporede i strategije tretmana. To bi povećalo potrebe za radnom snagom, upotrebu hemikalija i ukupne troškove. Kod velikih operacija potreba za istovremenom borbom protiv obe štetočine mogla bi značajno da poveća troškove proizvodnje i, samim tim, i cene meda i usluga oprašivanja.

Kako ostati korak ispred

Iako Tropilaelaps mercedesae još nije pronađen u Evropi, njegov dolazak izgleda verovatan. Rano otkrivanje i priprema su ključni. Pčelari treba da budu informisani o razvoju istraživanja, da prate neuobičajena oštećenja legla ili nove vrste grinja i da ostanu oprezni u vezi sa uvezenim pčelama, maticama i polovnom pčelarskom opremom, piše Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Istorija Varroa destructor nudi jasno upozorenje: kada se invazivna grinja jednom uspostavi, njeno iskorenjivanje praktično je nemoguće. Efikasno upravljanje zavisi od svesti, brzog reagovanja i koordinacije između istraživača, regulatora i pčelarske zajednice.

Strašna štetočina koja menja sve

Tropilaelaps mercedesae predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji globalnom pčelarstvu. Njen brzi reproduktivni ciklus, ograničena ranjivost na mnoge uobičajene miticide i sposobnost razvoja otpornosti čine je strašnom štetočinom. Ako nastavi da se širi ka zapadu, pčelari bi uskoro mogli da se nađu u borbi protiv dve glavne grinje odjednom – a svaka zahteva drugačiju strategiju. Najbolja odbrana je budnost. Što se pre pčelarska privreda pripremi, veće su šanse da drži ovog destruktivnog parazita pod kontrolom, upozorava SPOS.