Brak i vanbračna zajednica su pred zakonom skoro izjednačeni, ali i dalje postoji bitna razlika u pravu na nasleđe.
U praksi, nerazrešena imovinska pitanja često dovode do apsurdnih situacija gde razvedeni partneri i dalje žive zajedno zbog nekretnina.
Da li je danas za uspešnu vezu važniji emotivni odnos ili formalni papir, i koliko su se institucije braka i vanbračne zajednice zapravo promenile u našem savremenom društvu? To je pitanje koje sve češće postavljamo, posebno u svetlu činjenice da su pred zakonom ove dve zajednice izjednačene, ali sa jednim ogromnim izuzetkom koji mnoge ostavlja u problemu kada dođe do podele imovine.
I dok se mladi sve češće odlučuju na zajednički život bez potpisa pred matičarem, praksa pokazuje da čak i formalni razvod ponekad ne znači kraj zajedničkog života. Zbog nerešenih imovinskih pitanja i skupih nekretnina, nekadašnji supružnici neretko nastavljaju da dele isti krov, stvarajući gotovo apsurdne životne situacije u kojima se prepliću (ne)garantovana ljubav i borba za kvadrate.
Brak više nije ono što je bio
Govoreći o tome kako nove generacije danas drugačije gledaju na partnerske odnose u odnosu na nekadašnja vremena, psihoterapeutkinja Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da se suština braka promenila.
- Nekada je brak imao istorijsku i egzistencijalnu funkciju. Osiguravao je ekonomski status, društveni status, seksualnu stabilnost, imovinu i porodicu - istakla je ona.
Ova stručnjakinja dodaje da današnje generacije brak sve više doživljavaju kao emotivni, a ne samo formalni izbor.
- Danas mladi ne posmatraju papir samo kao egzistencijalnu strukturu, već pre svega kao emocionalni izbor i emocionalnu kompatibilnost - izjavila je Kvarantan Šmitran.
Na pitanje da li je "papir" uopšte neophodan uslov za stabilan odnos, ona jasno naglašava da formalna potvrda sama po sebi nije garancija bliskosti među partnerima.
- Postoje ljudi koji kažu: meni ne treba institucija da garantuje bliskost. Meni je odnos svakodnevni izbor i svakodnevna odgovornost - rekla je ona.
Ističe da je suština uspešnog odnosa u komunikaciji i emocionalnoj zrelosti partnera.
- Ljudi koji su psihološki zreli svesno biraju taj odnos. Ugovor ne mora da bude papir, ali mora da bude komunikacijski dogovor - navela je psihoterapeutkinja.
"Papir" ne donosi ljubav, ali donosi nasledstvo!
Sa druge strane, kada stvari posmatramo iz ugla slova zakona, situacija je nešto drugačija. Advokatica Ana Selak otkriva da su brak i vanbračna zajednica u velikoj meri izjednačeni, ali da jedna bitna razlika i dalje postoji i pravi veliki problem.
- Ustav kaže da su, recimo supruge, izjednačene u skladu sa zakonom, a zakon pravi razliku samo u delu nasleđivanja. Vanbračna supruga danas ne može da nasledi vanbračnog partnera - rekla je Selak.
Ona podseća da je sve ovo kod nas relativno novo i da je vanbračna zajednica u Srbiji prilično mlad pravni institut, jer je ona prepoznata Ustavom tek 2006. godine.
Iako se zakonska prava vanbračnih partnera postepeno šire, pa je tako izmenama Zakona o PIO omogućeno da naslede porodičnu penziju, formalni brak ume da donese ogromne glavobolje, posebno kada dođe do njegovog kraha.
- Brak spaja. Verujte mi, čak i kad ne treba da spaja - istakla je ona govoreći o praksi.
Apsurdne situacije: Razvedeni, a pod istim krovom zbog stana
Kao ilustraciju ovih reči, advokatica je opisala neverovatnu situaciju iz svoje prakse gde su supružnici usred razvoda nastavili da žive u istom stanu, samo zato jer niko nije hteo da se odrekne vredne nekretnine.
- Dođemo u apsurdnu situaciju da se ljudi razvode, a faktički i dalje žive zajedno - navela je Selak.
Naše društvo je, kako zaključuju Martina Kvarantan Šmitran i Ana Selak, i dalje pod snažnim uticajem tradicije, što se posebno preslikava na manje sredine.
- Mi jesmo tradicionalno društvo i tradicija definitivno utiče na naše ponašanje - rekla je Ana Selak. Međutim, zanimljivo je da sve više ljudi, uključujući i one koji već imaju jedan propao brak iza sebe, svesno bira život bez "papira".
- Ima i starijih partnera koji su u vanbračnoj zajednici, štaviše, partnera sa bračnim iskustvom koji posle biraju vanbračnu zajednicu - izjavila je advokatica.
Upitana da li će ikada doći do potpunog pravnog izjednačavanja ovih zajednica, selak je izjavila da smatra da ih zakon "nikada neće potpuno izjednačiti".
(Blic/RTS)
