Splet okolnosti jasno je ukazivao na to da će biti problema sa vodostajem Dunava, što se, nažalost, i ostvarilo
Istorijski minimumi zabeleženi su na većini mernih stanica, a pogođeno je svih četrnaest podunavskih država
Dunav kod Bezdana spustio se na najniži nivo još od 1909. godine a hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Dejan Vladiković, kaže da nizak vodostaj Dunava ovog leta nije iznenađenje, i da su prvi nagoveštaji, mogli da se vide još tokom proleća.
Kako je rekao ovi nagoveštaji su mogli da se vide daleko izvan granica Srbije.
- Razlog je veliki deficit padavina, koji je još od marta i aprila prisutan u celoj centralnoj Evropi – u južnoj Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, posebno Mađarskoj, kao i u Rumuniji i kod nas u Vojvodini. Zalihe vode u snežnom pokrivaču, koje redovno pratimo, od početka februara bile su ispod prosečnih vrednosti. Sneg koji je tokom decembra i januara pao na području Alpa počeo je da se topi, a novih padavina nije bilo. Takav splet okolnosti jasno je ukazivao na to da će biti problema sa vodostajem Dunava, što se, nažalost, i ostvarilo. Istorijski minimumi zabeleženi su na većini mernih stanica, a pogođeno je svih četrnaest podunavskih država - ističe Vladiković.
On je objasnio i kako nastaje broj koji svakog podneva opisuje vodostaje reka.
- Nekada se vodostaj merio isključivo pomoću vodomernih letvi postavljenih na obalama reka, o kojima su brinuli hidrološki osmatrači i šefovi stanica. To se vremenom promenilo, pa danas imamo automatske hidrološke stanice sa kojih se, osim podataka o vodostaju, prikupljaju i podaci o proticaju, temperaturi vode i pronosu nanosa. Tokom zime prati se i pojava leda, što je jedna od specifičnosti hidroloških osmatranja. Sve to radi Odsek za prognozu voda Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u saradnji sa kolegama iz mreže koje brinu o stanicama - rekao je Vladiković u emisiji Izveštaj o vodostanju Radio Beograda.
Od mreže sa više od 180 mernih stanica do radijskog mikrofona, podaci danas putuju neuporedivo brže nego 1924. godine.
Nizak vodostaj utiče na brodare i ribolovce
Posledice niskog vodostaja Dunava, između ostalih osećaju i brodari i ribolovci.
Skoro četiri decenije Petar Đorđević izvodi brod na reku, a za sve to vreme dan mu počinje istom proverom. Iako na komandnom mostu ima savremene instrumente, navika je ostala ista – pre nego što sa turistima krene na krstarenje, ovog puta Savom nadomak ušća u Dunav, na radiju posluša da li reke tog dana rastu, stagniraju ili opadaju.
- Obavezno moramo da budemo upoznati sa vodostajem da bismo mogli da vidimo da li naš brod ima dovoljno vode da bi mogao da plovi. To je jedan od osnovnih preduslova da slušamo u podne stanje sa vodostajem. To je jedna uobičajena stvar da svi brodari se koriste izveštajem o vodostaju - objašnjava lađar Petar Đorđević.
Školjke na suvom, konji u dunavskom plićaku
Ono što hidrolog čita iz podataka i sa grafikona, tridesetak kilometara od Beograda može da se vidi golim okom.
Kod Belegiša se Dunav povukao i za sobom ostavio široku traku obale koja je inače pod vodom. Po isušenom dnu leže školjke i naplavljeno granje, dok suva rečna trava stoji uspravno tamo gde je donedavno rasla ispod površine. Do vode se stiže preko prostora kojim bi se pri normalnom vodostaju već plivalo.
Koliko je reka plitka, najbolje pokazuju konji sa obližnje ade. Oni gaze daleko od obale, ulazeći u deo Dunava u koji pri uobičajenom vodostaju ne bi mogli da zađu.
Za ribolovce, međutim, povučena voda nije samo promenjen prizor. Sa nivoom vode pomera se i riba, a sa njom i svaki dobar ulov, objašnjava ribočuvar Ljubomir Pejčić.
- Nizak vodostaj znatno otežava ribolov sa obale. Doduše, otvaraju se neke nove lokacije koje su ranije bile nepristupačne, ali većina uobičajenih mesta sada nije pogodna za pecanje. Problem je i to što većina ribolovaca ima malo iskustva sa ovako ekstremno niskim vodostajem, pa moramo da se snalazimo, isprobavamo nove lokacije i tražimo mesta na kojima se riba trenutno zadržava i gde je uopšte moguće pecati. Ovde je, na primer, voda veoma plitka i ima mnogo trave, pa varalica može da se vodi samo uz površinu jer čim ode malo dublje, zakači dno ili travu. To je jedan od primera kako ovako nizak vodostaj otežava ribolov", kaže Pejčić.
Ipak, nije sva riba napustila plićake. U Belegišu je ovih dana aktivan bucov, grabljivica koja izlazi za sitnijom ribom i odaje se naglim udarom o površinu. Lako ga je čuti, ali ga je teško prevariti.
Temperatura na kojoj se riba mnogo brže kvari
Nizak vodostaj Dunava menja i ono što se upeca. Manji protok reke, uz istu količinu otpadnih voda, utiče na kvalitet vode, upozorava Pejčić.
- Treba biti oprezan, ali ne treba dizati paniku i govoriti da će se neko otrovati. Problem je u tome što je protok Dunava znatno manji od uobičajenog, dok je količina otpadnih voda koje se kod nas, nažalost, uglavnom bez obrade ispuštaju direktno u reku, ostala ista. Zbog toga je koncentracija potencijalno štetnih mikroorganizama veća, a kvalitet vode nešto lošiji.
- To nije slučaj svuda, ali je posebno izraženo u većim gradovima, zbog čega je neophodan oprez. Pri temperaturama vazduha od 35 do 40 stepeni i temperaturi vode od oko 30 stepeni, riba se mnogo brže kvari, pa i na to treba obratiti pažnju. Preporučujem da se izbegava njeno konzumiranje, a ko ipak želi da zadrži ulov trebalo bi da ribu što pre očisti i stavi u ručni frižider ili na drugo hladno mesto - navodi Pejčić.
Svaki centimetar menja plovni put
Nizak vodostaj ne menja samo uslove za ribolov. Na vodi svaki centimetar drugačije teži. Poslednjih dana Petar Đorđević sa turistima plovi Savom, dok Dunav zbog niskog vodostaja zaobilazi. Pad nivoa, kaže, primećuje i na Savi, gde je voda na pojedinim mestima i nekoliko metara niža nego ranijih godina.
- Nizak vodostaj menja sektore u kojima je moguća bezbedna plovidba. Na primer, od Bezdana do Slankamena plovidba trenutno nije bezbedna, dok je od Slankamena do Đerdapa situacija povoljnija jer ima više vode. Regulacija kod Đerdapa omogućava da se vodostaj održava na minimumu koji zadovoljava uslove za plovidbu - objašnjava Đorđević.
(RTS)
