Strah od stomatologa je drugi najčešći razlog izbegavanja stomatoloških pregleda u Srbiji, naročito kod muškaraca.
Metode koje koriste dečiji zubari, poput tehnike 'kaži-pokaži-uradi', pomažu i odraslima da prevaziđu dentofobiju.
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju poražavajuću sliku - strah je drugi najčešći razlog zašto građani Srbije izbegavaju odlazak kod stomatologa, pri čemu se svaki peti muškarac radije suočava sa bolom nego sa stomatološkom stolicom. Ipak, reforma zdravstvenog sistema iz 2006. godine, koja je odraslima ukinula besplatno državno lečenje, stvorila je specifično tržište u privatnom sektoru. U potrazi za bezbolnim metodama i strpljenjem koje su zubari za odrasle negde usput izgubili, preplašeni pacijenti u Srbiji masovno krše neformalni tabu i zakazuju preglede kod – dečijih stomatologa.
- Ne treba mi ništa više od onog mirisa zubarske ordinacije, pa da mi se vrate sve traume iz detinjstva. Kad na to dodam i zvuk bušilice, izgled svih tih instrumenata ispred sebe... Nisu mi pomagali ni silni papirići sa "peticama" i dečijim pečatima koje sam dobijala za hrabrost da zaboravim kroz šta sam prošla. Odrasla sam osoba, umem da kontrolišem svoje strahove ali i sada ću radije pokušati sve drugo, nego da odem kod zubara - iskreno otkriva jedna čitateljka "Blica".
Njeno iskustvo, ako je suditi prema poslednjim statističkim podacima, deli 11,3 odsto žena i 20 odsto muškaraca u Srbiji.
Koliko koštaju traume iz detinjstva
Zvuči paradoksalno da zbog trauma iz detinjstva posežemo baš za dečijim stomatologom. Ipak, razlog za to leži u sve razvijenijoj privatnoj stomatološkoj praksi, gde su administrativne granice kakve znamo u državnim zdravstvenim ustanovama praktično izbrisane.
Naime, zbog promena koje su nastupile 2006. godine (besplatna stomatološka zaštita u domovima zdravlja postaje rezervisana za decu, studente do 26 godina, trudnice i socijalno ugrožene grupe) privatna praksa doživljava svoj "procvat".
Manje čekanja, prijatan ambijent, ali i činjenica da se stomatološke usluge svuda plaćaju, bile su dovoljne da mnogima odnesu prevagu ka privatnoj praksi.
Ako na to dodamo široke mogućnosti izbora - pa i to da odaberemo dečijeg umesto stomatologa za odrasle, onda je jasna tržišna šansa privatnog sektora koji nudi empatiju i fleksibilnost onima koji su u državnom sistemu "prerasli" pravo na nežnost.
Prema rečima jednog beogradskog stomatologa, sve ovo su razlozi što dolazi do fenomena da odrasle osobe posećuju dečijeg zubara.
- Kada radite sa decom, razvijate posebne metode koje treba da ih oslobode straha. Jedna od najbitnijih je takozvana "kaži-pokaži-uradi" metoda koja treba da pripremi pacijenta u strahu na ono što ga očekuje. Ova metoda nije rezervisana samo za stomatologe, niti je rezervisana samo za decu. Dakle, ista tehnika koja se koriste za smirivanje trogodišnjaka, spasonosna je i za tridesetogodišnjaka. Ona služi da se osoba koja se plaši, suoči sa svojim strahom i prevaziđe ga. Takođe, pre same igle i anestezije, desni mažemo anestetičkim gelom sa ukusom jagode ili banane, tako da se ni sam ubod ne oseti. Za preplašenog odraslog čoveka, ta vrsta kontrole i nežnosti menja sve. A dentofobiju ne treba potcenjivati - objašnjava sagovornik "Blica".
Kako dodaje, sve je dobro, dokle god se pacijent sa strahom ipak suoči, pa potraži stomatologa i radi na zdravlju svojih zuba, jer je statistika neumoljiva i sve više ide na korist onoj okrutnoj konstataciji o "bezubosti stanovništva".
Gde su granice i šta dečiji zubar ne može
Koliko god atmosfera bila prijatna, a pristup pun razumevanja, biologija i anatomija na kraju ipak povlače crtu. Odrasla vilica nosi probleme koje dečiji stomatolog, po prirodi svoje specijalizacije, ne može i ne treba da rešava samostalno.
- Možemo uraditi preventivne preglede, očistiti kamenac, popraviti jednostavniji karijes ili zameniti plombu odraslom pacijentu sa izraženim strahom. Međutim, kada na red dođu problemi poput parodontopatije ili komplikovana lečenja dubokih kanala korena, moramo povući granicu. Da ne govorimo o hirurškom vađenju umnjaka, ugradnji implantata ili izradi krunica i mostova. To su oblasti koje zahtevaju druge specijaliste i svaki odgovoran i čestit lekar će tu podvući crtu i preporučiti odlazak kod kolege specijaliste.
