Početak letnje turističke sezone doneo je i pojačan saobraćaj na graničnim prelazima širom Srbije. Od početka juna do kraja avgusta najveći broj domaćih turista sopstvenim automobilom putuje ka Grčkoj i Crnoj Gori, ali i preko Hrvatske i Mađarske do drugih evropskih destinacija, zbog čega su veća zadržavanja na prelazima. Dobra priprema puta može značajno da olakša odlazak na odmor.
Među najfrekventnijim prelazima tradicionalno je Evzoni između Severne Makedonije i Grčke. Povećane gužve su i na prelazima ka Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a stručnjaci savetuju kako brže i lakše da prebrodite gužve i stignete do omiljene letnje destinacije.
Kada je reč o ulasku u evropske zemlje, odnosno one koje pripadaju Šengen zoni, imajte u vidu da su zadržavanja obično duža zbog primene novog sistema kontrole putnika - EES sistema.
Evo kako će zapravo funkcionisati EES za građane Srbije na granici sa Grčkom
Oglasio se AMSS, ovde su najveće gužve
Iz Auto-moto saveza (AMSS) ističu da uoči predstojećeg vikenda očekuju pojačan intenzitet saobraćaja na graničnim prelazima, gde se zbog novog sistema kontrole i registracije putnika za ulazak u Evropsku uniju (EES) očekuju dodatna zadržavanja na putničkim terminalima.
Što se tiče južnih pravaca, napominju da će pojačano zadržavanje biti i na Gradini sa Bugarskom kao i prelazu Preševo sa Severnom Makedonijom.
Ipak, kako je ranije istakao direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić, gužve na Evzoniju postojale i pre uvođenja novog sistema.
"Nijedna letnja sezona nije prošla bez čekanja od dva ili tri sata u udarnim terminima", kaže Seničić.
Priprema vozača i vozila pred putovanje
Takođe, AMSS je u jednom od svojih ranijih saopštenja apelovao i na vozače da čestim pauzama hlade vitalne sklopove vozila.
"Putovanje u najtoplijem delu dana kada se očekuje temperatura od oko 40 podeljka i nije najbolji izbor, međutim, ukoliko imate neodložne obaveze i odlučite se za vožnju u tim satima, tada čestim pauzama hladite vitalne sklopove vozila, jer su njihovi otkazi zbog pregrevanja česti, a na auto-putevima i dodatno neprijatni jer se teško možemo skloniti od sunca", savetuju iz AMSS-a.
Dodaju da vozači treba da pripreme svoje vozilo pred putovanje.
"To ne bi trebalo da bude dan ili dva pred put, već poželjno vreme da se uradi odgovarajući servis i pregled vozila je nekih trideset dana, ukoliko bi došlo do nekih promena na vozilu i usled kvara da se pravovremeno reaguje”, rekao je ranije Jovica Mitić iz AMSS-a.
Šta sve uraditi pre polaska na put
Saša Zdravković iz Agencije za bezbednost saobraćaja rekao je ranije za RTS da putnici treba da unose dovoljno tečnosti, izbegavaju velike temperaturne razlike i ponesu neophodnu terapiju i osnovne lekove. Takođe, pre polaska treba, naveo je, treba proveriti ispravnost vozila. Kako je naglasio, putovanje počne dobrom pripremom.
"Pre svakog putovanja jako je važno izvršiti planiranje rute, koristiti aplikacije koje pokazuju vreme zadržavanja i praviti pauze posle dva sata vožnje", kaže Zdravković.
"Potrebno je kontrolisati kočnice, upravljački mehanizam, sve tečnosti u vozilu, stanje akumulatora i ispravnost klima-uređaja“, ističe Zdravković.
Zeleni karton za Severnu Makedoniju obavezan
Podseća i da je zeleni karton obavezan za ulazak u Severnu Makedoniju, kao i da pasoš mora da važi najmanje tri meseca duže od datuma putovanja.
Posebno skreće pažnju na korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje.
"Razgovor telefonom do četiri puta povećava rizik od nezgode, čitanje poruka osam puta, a kucanje poruka više od dvadeset puta", upozorava Zdravković.
Kako ističe, pri brzini od 130 kilometara na čas dovoljne su četiri sekunde pogleda u telefon da vozilo bez kontrole pređe čak 145 metara.
Alternativni prelazi za brži prolazak
Za one koji putuju sopstvenim automobilom, Seničić preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza, poput Dojrana i Medžitlije.
"Treba savetovati ljude da se preusmere na druge alternativne prelaze, gde su i proteklog vikenda bile daleko manje gužve i nije se čekalo duže od pola sata ili četrdesetak minuta“, ističe Seničić.
Oni koji bi pak, u potpunosti da izbegnu prolazak Severnom Makedonijom mogu krenuti put Bugarske, pravo na granični prelaz Promahonas. Međutim, i ovde znaju biti prisutne gužve zbog velikog broja rumunskih i bugarskih turista koji će se ovog vikenda uputiti na more.
Seničić dodaje da će tokom jula i avgusta najvažnije biti da organizacija na granici funkcioniše bez zastoja, kao i da se najveće gužve tradicionalno se stvaraju između šest ujutru i tri popodne.
"Iz iskustva prethodnih godina, tokom noći ili u popodnevnim časovima su daleko manje gužve nego tokom dana", naglašava Seničić.
U nastavku pogledajte neke od alternativnih graničnih prelaza za svaku državu sa kojom se graniči Srbija:
Primera radi ka Mađarskoj umesto Horgoša, možete da koristite granični prelaz Đala i njega koriste samo putnička vozila. Ovaj prelaz, navode iz AMSS-a, koriste samo putnička vozila, a osim, građana mađarske i srpske nacionalnosti i putnici sa pasošima EU iz Švajcarske, Norveške i Islanda.
Takođe, ono po čemu se alternativni granični prelazi razlikuju od onih većih i poznatijih je radno vreme - neki od njih ne rade 24 sata, već ograničeno.
Bugarska: Bugarska je turistima jako često tranzitna zemlja na putu ka grčkim plažama. Osim Gradine kod Pirota, najvećeg graničnog prelaza sa Bugarskom, alternativni granični prelazi su Dimitrovgrad (Gradina), Vrška Čuka, Strezimirovci i Ribarci i svi ovi prelazi, prema podacima AMSS-a, rade 24 sata.
Crna Gora: Gostun je prelaz koji državljani Srbije najviše koriste na putu za Crnu Goru, samim ti je i najoprterećeniji. Nalazi se na teritoriji Prijepolja.
Još jedan granični prelaz postoji u ovoj opštini, a to je Jabuka. Ovde su gužve mnogo manje i odakle je kraća kilometraža za one koji putuju u Boku Kotorsku. Pritom, putuje se novim putem preko Žabljaka, a u odnosu na Gostun izbegava se prolazak kroz kanjone Lima i Morače.
Treći prelaz ka Crnoj Gori su Špiljani na putu Novi Pazar - Rožaje i na njemu su neuporedivo manje gužve nego na Gostunu. Crna Gora ujedno može da bude i prečica do hrvatskih letovališta, konkretno prelaz Debeli brijeg između Herceg Novog i Dubrovnika.
Hrvatska: Građani Srbije na putu za Hrvatsku najčešće koriste granični prelaz Batrovce. Osim ovog postoje manji prelazi, pa se u Hrvatsku može ući kroz Bačke Palanke, Bogojevo, Bezdan, Neštin koji koriste putnička i isključivo prazna teretna vozila. AMSS navodi da ovi prelazi takođe rade 24 sata.
Mađarska: Posle glavnog, Horgoša, ka ovoj komšijskoj državi prvi alternativni prelaz je Kelebija koji je otvoren 24 sata dnevno. Isto radno vreme ima i alternativni prelaze Bački breg kod Bezdana koji je namenjen isključivo za putnička vozila. Međutim, Bački vinogradi, Bajmok i prelaz Rastina kod Sombora rade do 19 sati.
Bosna i Hercegovina: Do BiH se mogu koristiti prelazi Badovinci Sremska Rača, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta, Kotroman (Mokra Gora), Uvac (Priboj), Višegrad, Rudo. Prelaz Jamen je takođe u ponudi, ali on se prelazi skelom, po sedam puta dnevno, saobraća se Savom u oba pravca i njegovo radno vreme je od sedam do dva.
Rumunija: Što se Rumunije tiče, od graničnih prelaza putnici imaju u ponudi Đerdap I koji je namenjen za putnička i teretna vozila, Đerdap II koji je samo za putnička, Kaluđerovo, Srpska Crnja i Vatin i svi oni rade 24 sata. Prelazi Jaša Tomić, Nakovo i Vrbica namenjeni su samo za putnička vozila i otvoreni su do 19 sati.
Aplikacije za mobilni telefon, GoogleMaps i kamere
Svakako, pre puta, a zatim i kako se budete približavali granici, stanje na prelazima i putevima uopšte možete da proverite na sajtu AMSS-a na kojem postoji link na kojem uživo možete da gledate snimak o tome kakva je trenutna situacija na graničnim prelazima.
Međutim, ono što na ovom linku možete da saznate je samo informacija o tome koliko se čeka na srpskoj granici. Na sajtu možete da dobijete i precizne informacije o tome koliko se čeka na zvaničnim graničnim prelazima, pa da na osnovu toga odlučite hoćete li se odlučiti za njih ili za alternativne granične prelaze.
Sajt kameresrbije.rs objedinjuje snimke kamera širom zemlje i one se nalaze na naplatnim rampama, kao i na nekoliko desetina na saobraćajnicama širom Srbije.
Takođe, tu su servisne informacije koje sajt JP "Putevi Srbije" svakodnevno ažurira. Tu se nalaze informacije da li ima radova na nekim saobraćajnicama, da li su neke privremeno zatvorene i koji su u tom slučaju alternativni pravci.
Realniji prikaz daju i aplikacije koju možete da skinete na vaš smartfon. Jedna od njih je BorderWatcher.
Ona se oslanja na iskustva korisnika te aplikacije. Oni na njoj postavljaju infomacije koliko su vremena proveli na granicama širom Evrope. Funkcioniše tako da je dovoljno da samo da kliknete iz koje zemlje dolazite, potom da navedete u koju idete i izaći će vam lista graničnih prelaza i trenutno vreme čekanja.
Vi tada možete da kliknete na onaj granični prelaz koji vas zanima i tako se informišete kakva je trenutna situacija.
Vratiće vas sa granice ako nemate ovaj dokument: Evo kolio košta i za koga je obavezan
Velike gužve prvog vikenda jula na granicama, evo gde su najveća zadržavanja
