Dronovi snimaju prekršaje i prosleđuju informacije patrolama ili se snimci koriste kao dokaz u kasnijem postupku
Policija je uvela i Android uređaje za terenski rad, što digitalizuje i pojednostavljuje kontrolu saobraćaja
Srpska saobraćajna policija ovog leta je prvi put masovno podigla dronove iznad magistralnih pravaca, i to baš na deonicama kojima najviše vozila prolazi ka moru. Pa tako, sada, vozači koji su navikli da preticanje preko pune linije izvrše kada ih ne vidi saobraćajna policija, sada završavaju na spisku prekršilaca, a da uopšte nisu primetili da ih neko posmatra.
Prvi prekršaji snimljeni su na putu Nova Varoš - Borova Glava, na jednoj od najfrekventnijih deonica ka crnogorskom primorju, baš u vikendu kada je saobraćaj bio najgušći. Za samo nekoliko sati rada, dron je zabeležio 15 nepropisnih preticanja preko pune linije - prekršaja koji spadaju među najčešće uzroke teških nesreća.
Iz MUP-a najavljeno je da će službenici odeljenja bezbednosti u svim regionalnim centrima, kao i mobilna jedinica saobraćajne policije, tokom čitave nedelje sprovoditi pojačane kontrole uz upotrebu dronova, radara i sistema video-nadzora.
Šta sve prati srpska policija
Fokus je na prekršajima koji najčešće dovode do teških posledica - prekoračenju brzine, opasnom preticanju, korišćenju telefona za volanom, vožnji pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i nevezivanju pojasa. Iz MUP-a poručuju da će se ovakav nadzor nastaviti i da vozači treba da računaju da prekršaj može biti sniman u bilo kom trenutku, bez obzira da li vide patrolu.
Kako je početkom avgusta istakao načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević, većina dronova funkcioniše tako što slikaju i prave fotografije rizičnih radnji u saobraćaju poput preticanja na punoj liniji, prelaska ulice van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo semafora i slično.
Šta dron zapravo hvata i šta ako vas ne zaustavi patrola
Princip je jednostavan. Bespilotna letelica pozicionira se iznad kritične tačke - mesta gde se prekršaji najčešće dešavaju i koje je teško stalno pokrivati klasičnom patrolom, i iz vazduha prati ponašanje vozača.
Kada operater primeti prekršaj, informacija se odmah prosleđuje ekipi na terenu koja zaustavlja vozilo, ili se, ako zaustavljanje na licu mesta nije moguće, prekršaj procesuira naknadno na osnovu snimka.
Saobraćajna policija najavila je i digitalizaciju rada - uvođenje Android uređaja za terenske službenike i dronova koji neće služiti samo za hvatanje prekršilaca, već i za uviđaje saobraćajnih nezgoda i praćenje gužvi na putevima.
Kada je reč o android uređajima, uz pomoć njih, rad na terenu iz korena se menja - umesto obimne papirologije i ručnog prepisivanja dokumenata, policijski službenici na putevima dobijaju uređaje koji praktično predstavljaju "policijsku stanicu u rukama".
Policajci dobili moćne uređaje za kontrolu saobraćaja, evo kako funkcionišu
Ko odgovara kad vas snimi dron, a ne zaustavi vas patrola
Ovde se najviše vozača pita - šta ako me dron snimi, a niko me nije zaustavio? Zakon o bezbednosti saobraćaja, Zakon o policiji i Zakon o prekršajima to jasno regulišu. Policijski službenici imaju pravo da radi otkrivanja i dokumentovanja prekršaja koriste tehnička sredstva, a fotografije i video-snimci nastali tom opremom, uključujući i dronove, mogu se koristiti kao dokaz u prekršajnom postupku.
Kada vozilo nije zaustavljeno na mestu prekršaja, MUP po ustaljenoj proceduri prvo utvrđuje vlasnika vozila i traži da se izjasni ko je upravljao vozilom u trenutku prekršaja.
Vlasnik je po zakonu dužan da odgovori.
Ako potvrdi da je sam vozio ili prijavi ko jeste, protiv te osobe se vodi prekršajni postupak. Ako odbije da da podatke, ne odgovara za sam saobraćajni prekršaj, ali može snositi posledice zbog nepoštovanja zakonske obaveze da prijavi ko je upravljao vozilom.
Region prati isti trend
Slična priča odvija se i kod suseda. Crna Gora je, praktično paralelno sa Srbijom, uvela dronove na putu Podgorica - Sutomore - Bar i u okolini Ulcinja i Bara, gde su za kratko vreme zabeleženi brojni prekršaji i čak jedno hapšenje motocikliste koji je pokušao da pobegne policiji. Tamošnja policija ističe da se ovakav nadzor sprovodi po uzoru na praksu zemalja Evropske unije.
Šta ovo znači za vozače
Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ocenjuju da će sistem dobro funkcionisati upravo zato što policija već ima jasnu sliku o tome koje su deonice najrizičnije, na osnovu godina uviđaja i statistike nesreća - pa se dronovi najpre šalju tačno tamo gde se najviše greši.
Sa druge strane, šire uvođenje ovakvog nadzora otvara i pitanja privatnosti, zbog čega neke policijske uprave u svetu uvode jasna pravila o tome kada i kako se snimci mogu koristiti, kako nadzor ne bi prerastao u opšte praćenje građana, a ni pravni sttručnjaci ne pokazuju zabrinutost: ovo praćenje ipak ima pravni okvir, a i snima se sa daljine koja ne otkriva lica vozača.
Za vozače je poruka, ipak, sasvim jednostavna: kontrola saobraćaja više nije ograničena na ono što se vidi sa zemlje. Deo puta koji izgleda prazan možda upravo posmatra kamera sa neba.
(Blic/Kurir)
