Ekstremne letnje temperature same po sebi ne mogu izazvati požar na ispravnom automobilu
Glavni uzroci požara su tehnički kvarovi, kao što su loše električne instalacije ili curenje goriva
Letnji toplotni talasi i temperature koje prelaze 40. podeljak redovno donose i vesti o vozilima koja su se zapalila na putevima širom Srbije. U javnosti se često stvara privid da ekstremne vrućine same po sebi mogu da izazovu požar na automobilu. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je istina drugačija.
Automehaničar, Milan Petrović, za "Blic" je objasnio šta su stvarni uzroci požara na vozilima tokom leta, kao i da li sunce zaista može da zapali ispravan autmobil, i kako vozači treba da reaguju ako dođe do najgoreg scenarija.
Mit o "samozapaljenju" na suncu
Jedna od najvećih zabluda vozača jeste strah da će auto, nakon dugog stajanja na suncu ili vožnje po upekloj žegi, sam od sebe planuti.
"Od visoke temperature nema šanse da se auto zapali. Ako je na vozilu sve ispravno, nema nikakvog razloga za brigu - sama spoljna temperatura ne može da izazove požar", izričit je za "Blic" Petrović.
On ističe da požar nikada ne nastaje bez već postojećeg, zanemarenog kvara na kolima.
"Ne postoji specifičan deo koji se tek tako sam zapali. Da bi došlo do paljenja, automobil mora odranije da vuče neki problem - bilo da je u pitanju curenje goriva ili neispravna električna instalacija", objašnjava Petrović za "Blic".
Glavni krivci: Ventilator u kabini i curenje goriva
Iako mnogi pomisle na pregrevanje motora, automehaničar ističe da uzroci požara najčešće leže na drugim mestima. Jedan od najučestalijih, a često zanemarenih krivaca jeste ventilator kabine.
"Najviše se problema dešava sa ventilatorom u kabini. On vremenom zariba, počne da se čuje ili prestane da radi, a vozači to nastave da ignorišu. Zbog toga dolazi do pregrevanja i paljenja unutar same kabine", objašnjava majstor.
Pored ventilatora, najveći rizik prema rečima ovog beogradskog automehaničara predstavljaju:
- Curenje goriva (dizel ili benzin) koje u dodiru sa zagrejanim delovima ili varnicom odmah izaziva požar
- Kvarovi na električnim instalacijama i kratki spojevi
- Problematični prateći delovi poput alternatora ili kompresora klime koji su duže vreme škripali i blokirali pre nego što su izazvali paljenje
Prevencija: Redovan pregled umesto straha
Na pitanje da li vozači pred letnja putovanja i tokom toplotnih talasa treba da posete servis, Petrović odgovara da je to osnovna obaveza svakog vozača.
"Osnovni pregled automobila pred put je ključan. Potrebno je proveriti sve što se može proveriti - pre svega instalacije i da li negde vlaži gorivo. Auto koji je redovno održava neće se zapaliti sam od sebe", navodi Petrović.
Kada je reč o učestalom samozapaljenju teretnih vozila i kombija na auto-putevima, majstor napominje da je tu najčešće reč o vozilima koja prevoze teret, prelaze ogromne kilometraže i neretko voze sa već postojećim kvarovima koje niko nije blagovremeno otklonio.
Šta uraditi ako auto počne da gori
Ukoliko ipak dođe do najgoreg scenarija i primetite dim ili vatru, Petrović ističe da je najvažnije reagovati smireno, i pratiti sledeće korake:
- Bezbedno se isključite iz saobraćaja i odmah ugasite motor.
- Svi putnici moraju hitno napustiti vozilo.
- Ne otvarajte haubu naglo - ako se dim širi ispod haube, njeno naglo podizanje dovešće do naglog priliva kiseonika, što će rasplamsati vatru.
- Koristite protivpožarni aparat: Ne podižite haubu, već pokušajte da mlaz iz aparata usmerite kroz prorez na haubi ili sa donje, desne strane motornog prostora.
"Sve dok vatra ne zahvati gume, postoji šansa da se požar ugasi aparatom. Kada vatra uhvati gume, tu više nema pomoći bez vatrogasaca", upozorava Petrović.
Zaključak beogradskog automehaničara je jasan, a to je da krivca ne možemo tražiti u ekstremnim temperaturama.
"Letnje vrućine nisu izgovor za požar na automobilu. Uz redovan servis, osluškivanje neuobičajenih zvukova u vožnji i proveru instalacija, vaše vozilo biće potpuno bezbedno čak i na najtoplijem asfaltu", podvlači on u razgovoru za "Blic".
Upozorenje RHMZ na ekstremne vrućine
Podsetimo, RHMZ je izdao upozorenje na dugotrajan toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 35 do 38 stepeni, a lokalno i do 40 stepeni.
Toplotni talas zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta, sa najvišim temperaturama između 5. i 8. avgusta.
"Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će biti najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni Celzijusa. U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni Celzijusa, a zatim se ponovo očekuje porast temperatura i nastavak toplotnog talasa", navodi se u upozorenju RHMZ.
