BLJUZGAVICA OPASNIJA OD SNEGA I LEDA! Ključni saveti za vožnju kada krene sve da se topi

Bljuzgavica, mešavina vode, snega i leda, spada među najopasnije zimske uslove u saobraćaju. Iako često deluje "bezazleno" jer put izgleda samo mokro, upravo ta varljiva slika dovodi do brojnih nezgoda. Za razliku od leda, koji vozači uglavnom prepoznaju i instinktivno uspore, bljuzgavica često vara čula, i upravo zato dolazi do velikog broja izletanja, sudara i zanošenja vozila. Od srede kada krene da se topi sneg, jer će temperatura biti u plusu, bljuzgavice će biti na sve strane.

Zašto je bljuzgavica toliko opasna

Najveća opasnost na putu zbog bljuzgavice na putu je drastično smanjeno prianjanje guma. Razlog tome je što bljuzgavica deluje kao mazivo između guma i asfalta, zbog čega se put kočenja produžava i do 3 puta, a vozilo lako gubi stabilnost, naročito pri kočenju i skretanju. Bljuzgavica puni lukove točkova, zamrzava kočnice, otežava okretanje točkova, i može doći do neravnomernog kočenja.

1. Akvaplaning

Dodatni problem je akvaplaning, koji se u zimskim uslovima javlja i pri znatno nižim brzinama nego leti. Razlog je taj što se u udubljenjima na putu skupljaju voda i „kaša“, pa gume mogu da izgube kontakt sa podlogom, dok volan u tom trenutku postaje gotovo beskoristan.

Do akvaplninga dolazi u slučaju kada vozilo svojom težinom ne može da istisne veliku količinu vode koja se nakuplja ispod pneumatika tokom vožnje po mokrom kolovozu. U takvim situacijama automobil gubi upravljivost.

Pri kritičnoj brzini (već iznad 55 kilometara na sat) dolazi do gubitka kontakta sa podlogom i postoji realna opasnost da vozilo izleti sa puta. Nažalost, mnogi vozači, a naročito oni neiskusniji, nisu svesni kolika opasnost vreba od akvaplaninga, piše na sajtu "autogumesrdanov".

Opasnosti od akvaplaninga:

• 16 kilometara na sat formira se vodeni klin
• 80 kilometara na sat izdiže se deo točka
• 90 kilometara na sat i više, potpuno se izdiže točak sa kolovoza

2. Led ispod bljuzgavice

Posebno opasan je nevidljivi led ispod bljuzgavice. Vozač često nema nikakvo upozorenje dok vozilo već ne počne da klizi. Takve situacije najčešće se dešavaju na mostovima, nadvožnjacima, u senkama zgrada i na slabije očišćenim deonicama.

3. Produžen put kočenja

Na bljuzgavici se zaustavni put vozila, kočenje, može produžiti i dva do tri puta u odnosu na suv kolovoz, što vozače često zatekne nespremne. Točkovi gube kontakt sa podlogom, pa vozilo nastavlja da klizi i nakon što je kočnica pritisnuta.

Iako ABS sistem (anti-lock braking system - sistem protiv blokiranja točkova) često radi neprekidno i sprečava blokiranje točkova, on ne može da nadoknadi manjak prianjanja, zbog čega automobil ne staje brzo, već se samo zadržava upravljivost.

4. Problemi na vozilu

Bljuzgavica se lako nakuplja u lukovima točkova i ispod vozila, gde može da se zaledi i oteža normalno okretanje točkova. U ekstremnim slučajevima dolazi do delimičnog blokiranja točkova ili zamrzavanja kočionog sistema, što uzrokuje neravnomerno kočenje i povlačenje vozila u stranu.

Ovakvi problemi dodatno povećavaju rizik od gubitka kontrole, naročito pri manjim brzinama, kada vozač ne očekuje iznenadnu reakciju automobila.

5. Smanjena vidljivost

Prljavština pomešana sa vodom i solju brzo se lepi za šoferšajbnu, farove i retrovizore, smanjujući vidljivost i osvetljenost puta. Prskanje bljuzgavice sa kolovoza od strane drugih vozila dodatno otežava preglednost, posebno na otvorenim putevima i autoputevima.

Ako se stakla i svetlosna signalizacija ne čiste često, vozač može da propusti važne prepreke, pešake ili saobraćajne znakove.

Na šta vozači moraju da paze

Vožnja po bljuzgavici i mokrom snegu spada među najopasnije zimske uslove nas putu, jer se prianjanje menja iz metra u metar, a rizik od proklizavanja je stalno prisutan.

Poseban oprez potreban je na sledećim mestima i u situacijama:

• Skretanja i kružni tokovi - zbog sabijene bljuzgavice često su klizaviji nego što izgledaju
• Kočenje pred semaforima i pešačkim prelazima - zaustavni put je znatno duži
• Promena saobraćajne trake - razlika u podlozi može izazvati naglo zanošenje
• Mostovi i nadvožnjaci - brže se hlade i prvi lede
• Kolotrazi - u njima se zadržavaju voda i sneg, što povećava rizik od gubitka kontrole
• Sporedne i slabo očišćene ulice - često su klizavije od glavnih saobraćajnica
• Nagla ubrzanja, naročito kod snažnijih automobila, koja lako dovode do proklizavanja

9 saveta za bezbednu vožnju

Čak i iskusni vozači mogu biti zatečeni klizavim kolovozom, zbog čega je prilagođavanje brzine i načina vožnje ključno za bezbednost.

Ovo su konkretni saveti koji mogu pomoći da se rizik od nezgoda svede na minimum:

1. Smanjite brzinu više nego što vam se čini da je potrebno. Ako imate utisak da vozite presporo – verovatno ste na bezbednoj brzini
2. Koristite ispravne zimske gume. Dubina šare treba da bude najmanje četiri milimetra, dok su letnje gume u bljuzgavici izuzetno opasne. Ne zaboravite da proverite i pritisak u gumama, jer se na hladnoći smanjuje
3. Kočite nežno i na vreme. Izbegavajte nagla kočenja, koristite kočenje motorom i držite veće odstojanje od vozila ispred sebe
4. Skrećite polako i bez naglih pokreta. Ulazak u krivine treba da bude blag, bez naglog okretanja volana. U slučaju zanošenja, najvažnije je ostati smiren, smanjiti gas i blago ispravljati pravac
5. Izbegavajte kolotraze kad god je moguće. U njima se skupljaju voda i bljuzgavica, a ako ih morate preseći, to učinite ravno i stabilno
6. Redovno čistite vozilo. Farovi, stakla, senzori, kamere i tablice moraju biti čisti i vidljivi kako bi vožnja bila bezbedna i u skladu sa propisima
7. Budite posebno nežni sa gasom. Naglo dodavanje gasa gotovo sigurno dovodi do proklizavanja
8. Razmišljajte unapred. Planirajte svako kočenje, očekujte greške drugih vozača i računajte da se uslovi na putu mogu promeniti u samo nekoliko metara
9. Izbegavajte vožnju tokom intenzivnog topljenja snega, u večernjim satima kada temperatura ponovo opada, kao i kada je najavljen mraz posle kiše ili bljuzgavice, jer tada nastaje poledica koju je teško uočiti.

Hodanje poput pingvina spas od povreda

Pored toga što je važno voziti krajnje oprezno, jako je bitno i hodati pažljivo, kako zbog jednog pogrešnog kočenja ili klizavog koraka ne bi završili - na ortopediji. Iako će mnogima zazvučati smešno, ali jedno od najvažnijih pravila je da hodate kao pingvin, ali i da svoju obuću prilagodite uslovima na putu:

1. Nikako patike i cipele na štiklu

Ne izlazite nikako napolje u patikama, cipelama na štiklu, obući sa plastičnim đonom, kao i onoj bez barem malih krampona.

2. Gegajte se kao pingvini

Nije šala - hodajte kao pingvini. Umesto da kao u normalnim situacijama svu težinu podjednako raspoređujete na obe noge, koračajte polako, a težinu usmeravajte na nogu koja se nalazi ispred. Naravno, pravite više sitnijih koraka, držeći noge blizu zemlje.

3. Neka vam ruke uvek budu slobodne

Oslobodite ruke. Nikako ih ne držite u džepovima, već bi morale da budu slobodne radi balansa, ali i eventualnog boljeg dočeka o zemlju. Po mogućstvu ne nosite silne kese u rukama.

4. Navucite čarape preko cipela

Jedan od trikova za smanjenje klizanja na ulicama je - čarapa. Nju bi trebalo navući preko cipela pošto ona poprilično sprečava klizanje. Deluje možda šašavo, ali može da pomogne.

5. Izbegavajte bele trake na pešačkom prelazu

Kada prelazite preko ulice na pešačkom prelazu, nikako nemojte da stajete na same bele linije jer su ove trake veoma klizave i opasne. Ovo može da bude opasno i po bicikliste i motocikliste.