Istorijski, kulturni, naučni simbol i “spomenik prirode” Beograda, Botanička bašta „Jevremovac”, mogla bi uskoro da ostane bez svog centralnog eksponata, staklenika. Ukoliko nadležna ministrastva uskoro ne ulože sredstva u rekonstrukciju, prema rečima upravnika, profesora Petra Marina, pitanje je dana kada će se staklenik potpuno urušiti.
Poslednjih pet godina staklenik je zatvoren iz bezbednosnih razloga, pucaju stakla na krovu i ruši se metalna konstrukcija.
- Grad je do sada uložio oko 80 miliona dinara za izradu ograde, dekorativnog osvetljenja, daljinskog grejanja, projekta sanacije, za idejni i glavni projekat staklenika i za izgradnju hidrantske i protivpožarne mreže. Staklenik mora da se sruši i da se izgradi novi istovetni, a za to je potrebno između 140 i 150 miliona dinara, što je oko million i po evra. Na žalost grad nema toliko sredstava u budžetu, a formalnu nadležnost za Botaničku baštu imaju ministarstvo prosvete, nauke, kulture, životne sredine i prostornog planiranja, a oni do sada nisu učestvovali u rekonstruisanju – kaže za “Blic” Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku Botaničke bašte “Jevremovac”.
Predviđeno je da radovi na stakleniku traju minimum dve godine. Dozvola za gradnju ističe 21. jula ove godine, pa ako se do tada ne krene sa radovima, kako navodi Marin, biće primorani da ponovo pokreću kompletnu proceduru projektovanja i dobijanja svih dozvola, a to može da potraje i više od godinu dana.
- Staklenik ne bi izdržao tako dug period. On je u potpuno ruiniranom stanju, postavili smo mrežu ispod krova da zaštitimo biljke od stakla koje pada, pre nekoliko godina stavili smo skele da drže konstrukciju. Rekonstrukcijom bi sa unutrašnje strane bila postavljena moderna oprema koja čuva biljke, a spolja bi ostao autentičan stari izgled – nastavlja Marin.
Ovaj staklenik je jedan od najstarijih u Evropi, podignut je pre 118 godina i najznačajniji je objekat Botaničke bašte zbog kojeg je i proglašena spomenikom kulture. U stakleniku živi preko 1000 vrsta tropskih i suptropskih biljaka, kojima je potrebna posebna klima.
- Moraćemo da evakuišemo biljke u manji staklenik koji takođe treba adaptirati, jer je srušen još u Drugom svetskom ratu. Samo za to, potrebno je oko 20 miliona dinara – naglašava profesor Marin.
Botaničku baštu godišnje poseti oko 40.000 ljudi, ali zarada od ulaznica nije ni približno dovoljna da finansira rekonstrukciju. Zbog loših uslova rada razvoj staklenika stagnira i već godinama ga ne obogaćuju novim biljnim vrstama.
- Sada je pravo vreme da nadležni učine potreban napor kako se stvari ne bi vratile na početak, a to bi značilo da Beograd i Srbija mogu ostati bez objekta koji ima veliki kulturno-istorijski značaj i koji je sada zatvoren – kaže Željko Ožegović, član Gradskog veća.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja tvrde da Botanička bašta nije u njihovoj nadležnosti, jer su oni odgovorni samo za spomenike od “izuzetnog” kulturnog značaja, dok je Bašta samo “kulturno dobro”. U Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj kažu da će po usvajanju budžeta za 2010. godinu pokušati da doprinesu sanaciji staklenika.
Bila bi neopisivo velika šteta da ovaj spomenik kulture, koji je do sada uspeo da preživi ratove i krize, sada u 21. veku bude izgubljen, zaključuje Petar Marin.
