Mnogo Beograđanki i Beograđana posetilo je proteklih decenija stambenu zgradu u ulici Kralja Milutina 33, staru skoro sto godina, zbog nekoliko popularnih restorana koji su se nalazili u njoj. Neki od njih znali su da je ovu zgradu, danas zaštićeni spomenik kulture, projektovao jedan od najpoznatijih beogradskih arhitekata Milan Zloković. A skoro niko ne zna da je investitor ove zgrade bio Josif Šojat, brat Ante Pavelića!?
Kako piše portal Kaldrma, uz prezime Šojat se u današnjoj srpskoj stručnoj literaturi, navodi ime Josif, onako kako je napisano u njegovoj prijavi boravka beogradskoj policiji iz 1924. godine. Međutim u kasnijim prijavama, iz 1932. i 1936. godine, umesto Josif piše Josip što se može videti iz podataka koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda.
Šojat u Srbiju došao pre prvog svetskog rata
Josifova majka Antonija, rođena Pavelić, bila je rođena sestra Mihaela Pavelića, oca Ante Pavelića. A devojačko ime Pavelićeve majke Marije bilo je Šojat, tako da su ove dve porodice bile očigledno povezane rodbinskim odnosima generacijama unazad.
Na osnovu kartoteke beogradske policije, prijave boravka, Josif Šojat rođen je 1887. godine u Drežnici a imao je dva brata, Milana i Petra, koja su takođe živela u Beogradu. U Srbiju se doselio pre Prvog svetskog rata što se vidi iz izvoda iz knjige venčanih katoličke crkve u kojoj se navodi da je 1913. godine sklopio brak sa Erminijom Merli, koja je rođena na Siciliji. U crkvenim (katoličkim) knjigama se navodi da su Josif i Erminija tada bili stanovnici sela Mala Ivanča kod Beograda.
Jedan od vodećih predratnih preduzimača u Beogradu
Josif Šojat je tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bio jedan od vodećih građevinskih preduzimača u Beogradu. Najpoznatiji je bio po zgradi u ulici Kralja Milutina čiji je bio investitor i građevinar, a koju je projektovao čuveni Zloković. Ali, i ne samo po njoj…
Ta zgrada na sadašnjoj adresi Kralja Milutina 33 i danas se smatra jednom od najlepših građevina predratnog Beograda jer je u njenu arhitekturu Zloković uneo mediteranski duh, načinivši nekoliko poteza netipičnih za dotadašnju beogradsku arhitekturu.
Na fasadi su naslikani dekorativni elementi koji stilski pripadaju romanici, ranoj italijanskoj i venecijanskoj renesansi: reljefi i fasadna skulptura vajara Živojina Lukića i alegorijska fresko kompozicija slikara Mladena Josića. Stvarana kroz spoj tri umetničke discipline – arhitekture, skulpture i slikarstva, ova kuća predstavlja jedinstven primer beogradske stambene arhitekture prve polovine 20. veka i redak primer art deko stila. Izuzetno je doprinela uspostavljanju ovog stila u Beogradu i Srbiji između dva svetska rata.
U Istorijskom arhivu Beograda sačuvan je zahtev Josipa Šojata (kako se na njemu potpisao) od 9. septembra 1926. godine Građevinskom odboru grada Beograda u kome traži ”odobrenje planova za novu zgradu koju bi zidao na svom imanju u Kralja Milutina br. 57” (danas 33).
Dozvola je izdata, a kuća brzo sagrađena pa je arhitekta Milan Zloković već 6. jula 1927. godine izdao Uverenje kome stoji da je ”nova zgrada g. Josipa Šojata u Kralja Milutina ul. br. 57 započeta 1. oktobra 1926. godine a završena 6. jula 1927. godine po odobrenim planovima i svim propisima građevinskog zakona”.
Zgrade u Brankovoj, Vlajkovićevoj, Rankeovoj...
Šojat je 1935. godine podigao u Brankovoj ulici broj 14 svoju najamnu zgradu prema projektu takođe znamenitih arhitekata Petra i Branka Krstića, u kojoj je živela njegova porodica.
Tada je probijena Brankova ulica koja se ranije završavala na grebenu iznad reke i imala skretanje, kod kafane ”Zlatan konj”, u Pop Lukinu ulicu.
Šojat je sa braćom Krstić počeo saradnju još 1929. godine na zgradi u Vlajkovićevoj ulici broj 16. Ulaz u ovu stambenu zgradu smatra se umetnički jednim od najoriginalnijih rešenja. Žleb za dva krila izrađen je u duborezu s nizom ženskih figura.
Josip Šojat je takođe sagradio dve zgrade u Rankeovoj 12-14 kao i objekat u Prote Mateje 25 na uglu sa Njegoševom ulicom.
Arhiv čuva podatke šta je Pavelićev brat posedovao u Beogradu i Srbiji
U Istorijskom arhivu Beograda čuva se zahtev Josifa Šojata iz 1935. godine Narodnoj banci za kredit i izveštaj odeljenja za rizik banke iz koga se vidi šta je sve radio i posedovao brat Ante Pavelića u našem gradu.
U izveštaju se navodi da ”imenovani poseduje lokomobile, pumpe, građevinske mašine i to u vrednosti oko oko 500.000 dinara”. ”Sa bankama ne radi, sem sa Narodnom bankom Kraljevine Jugoslavije, kod koje uživa iskorišćen redovan kredit od 500.000 dinara. Kod Poštanske štedionice poseduje aktivan račun. Imenovani gradi za sebe stambenu zgradu u Brankovoj ulici 14 veliku kuću koja će da vredi oko Din. 2,500,000. Kuću gradi sopstvenim sredstvima. Kuća ima 4. sprata, te se nalazi već pod krovom. Nepokretnost je ukljižena pod br. 11217 (tapija) od 16.7.1934. godine”, piše u izveštaju.
"Od 1927. godine ima on u Užicu automatski mlin, valjalicu za sukno i mašinu za češljanje vune, sa kojim poslovima radi na malo i veliko. U Užicu poseduje dva magacina i dva odeljenja (za vlačaru i češljaru) i jednu dvospratnu kuću. Kuća vredi oko Din 160.000 dok mlin sa okolnim zemljištem i sporednim zgradama oko Din 600.000", dodaje se.
"Šojat poseduje i plac u Kosmajskoj ulici koji izbija na Obilićev venac odmah do hotela Mažestika. Ovaj plac vredi Din 500.000, dalje poseduje Šojat imanje u Rakovici koje vredi Din 150.000, dok njegova supruga Erminija poseduje imanje kod Topovskih šupa koje vredi Din 200.000”, detaljno je opisana Šojatova imovina koju je banka procenila na ”8-10,000.000 dinara".
Zgrada u Brankovoj 14 kao i mnoge druga nacionalizovana je u godinama koje su usledile pa je Josif Šojat ostao bez imovine u našem gradu. Za ovu zgradu niko od Šojatovih naslednika nije podneo zahtev za restituciju u zakonskom roku. Tako da je sve što su Pavelićevi rođaci dobili bila je odšteta za ratnu štetu koju im je isplatila Titova vlast.
(Kaldrma)
